Офшор Србија

Земље ЕУ су подељене око тога да ли би требало да користе финансијске санкције против не-кооперативних држава, а укључивање на црну листу може да уруши репутацију Турске и да појача притисак на европске компаније да се уздрже од инвестиција у ту земљу, наводи њујоршка агенција.

Најавом да би Србија могла да се нађе на списку земаља пореских  рајева затекла је јуче и порезнике и послодавце, који су се сложили да је то јако лоше за имиџ Србије, а пре свега за инвеститоре који су навикли да раде по закону и плаћају порез држави.

Ђер Пап, бивши директор Пореске управе Србије, каже за „Политику”, да је највероватније наша земља на ову листу доспела после одлуке да се не придружимо земљама ОЕЦД-еа (Организација за економску сарадњу и развој) и не потпишемо конвенцију о размени финансијских и пореских података. Јер, да смо то учинили, не би нас нико сврставао у земљу пореског раја, јер ми то нисмо.

Он не зна, каже, разлоге због чега Србија није потписала ову конвенцију, јер би тиме помогла себи. И то тако што би у случају да примера ради неки Норвежанин или Јапанац отвори фирму у Београду, а неки Србин код њих, пореска управа захваљујући тој размени података имала одмах увид да ли тај странац плаћа порез, колико, колики су му стварни приливи, а колика вредност имовине, што би значајно смањило покушај утаје пореза, против чега се Србија толико бори, бар тако говоре, каже он.

Упитан да ли имамо основа да се нађемо на овој листи по основу нижих пореских стопа, Пап одговара, да наши порези нису уопште ниски, да би то био разлог. Међу земљама смо по најнижем порезу на добит од 15 одсто, али, то свакако не може бити разлог да се проширује листа за земље пореских рајева на којој бисмо могли да осванемо.

С њим се слаже и проф. др Милица Бисић, порески стручак и један од бивших саветника у Министарству финансија.

– Нисмо желели да се нађемо на списку земаља ОЕЦД-еа и потпишемо уговор о размени финансијских података с њима. Ако желимо, ту грешку можемо одмах да исправимо и потпишемо документ о размени финансијских подата. После, тога би нас ЕУ скинула с потенцијалног списка земаља пореског раја, каже Бисићева.

Потписивањем тог документа банке би у Србији одмах имале податке о приходима депозитима и рачунима странаца, али, треба питати надлежне зашто нисмо то учинили, каже она.

Да је Србија „толики рај” за пословање нису до јуче били свесни ни привредници, где су неки од њих деведесетих година прошлог века отварали фирме у пореским рајевима, а сада то готово да могу да ураде код своје куће.

Станко Крстин, председник Уније послодаваца Војводине, изненађен је оваквом најавом и мисли да Србија треба да буде на листи рајева за инвеститоре. То значи да се порези и друге обавезе редовно плаћају држави, али и да држава смањи бирократију и намете послодавцима како би им олакшала пословање.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, каже, да је за многе наша земља одавно порески рај. Има много оних који не плаћају ни порезе ни доприносе, ни струју ни гас, ни воду, па им је као да послују у рају, што је јако лоше.

Мали приручник за пословање преко пореских рајева код нас може да се нађе директно код државе, тачније на сајту Управе за спречавање прања новца која припада Министарству финансија.

На овом сајту постављено је питање „молим да нас упутите где да пронађемо списак земаља пореских рајева”, а Управа за спречавање прања новца одговара:

– Офшор центри пружају разне погодности привредним субјектима, компанијама које су регистроване у њима. Неке од погодности су: одсуство пореских намета или ниске пореске стопе, минимум услова и података за регистровање привредних субјеката, минимум контроле пословања регистрованих субјеката, заштита идентитета странака, заштита података о трансакцијама и слично – пише на овом сајту.

Додаје се да се у Правилнику о листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом, који је објављен у Службеном гласнику 2012. године, налази списак земаља, односно јурисдикција, које се налазе и на листама офшор центара, али је списак ужи од списка са наведених листа. Као евентуалну помоћ у упоређивању различитих листа, односно присуства појединих држава и јурисдикција на њима, Управа за спречавање прања новца наводи два линка на којима се налазе листе офшор центара и то један Међународног монетарног фонда, а други „Википедије”.

Из овога је јасно да је оснивање фирми у пореским рајевима потпуно легално, а мотив је повољније опорезивање.

На тим сајтовима могу да се нађу бројне земље попут Андоре, Лихтенштајна, Луксембурга, Џибутија, Сејшела, Панаме, али не и саме Србије.