Упомоћ, мој муж има „емотивну аферу”

Да ли сте приметили како глас вашег мужа волшебно почиње да мутира сваки пут када га позове секретарица? Уместо мужевног баритона промаља се отежући, заводљиви вокал који ни сами не можете да препознате, посебно уколико је пре свега неколико тренутака „Наполеоновим тоном” коментарисао шта сте спремили за вечеру. Упада вам у очи количина пажње којом обасипа породичну пријатељицу сваки пут када вам дође у посету. Дивите се његовој напрасној жељи да се придружи испијању маратонских шољица кафе, претресању градских трачева и планирању листа за шопинг. Посебно вас задивљује оживљавање манира које је показивао на првим састанцима забављања: придржавање мантила, повлачење столице, примећивање нове боје ружа за усне и давање комплимената.

Добронамерна упозорења пријатеља да је недавно виђен како комшиници са петог спрата доноси цегер с пијаце пун главица купуса, кромпира и роткве са резигнацијом одбацујете, уверени у њихову „љубомору” што је ваш драги „само љубазан” и спреман да „свима помогне”. Да ли сте баш сто посто сигурни?

„Алтернативна” психолошка подршка

Сличну недоумицу имала је и колумнисткиња „Гардијана”, која је у канцеларији, уместо у брду папира и докумената – примереном амбијенту за сваког пословног човека – ухватила мужа да флертује са секретарицом. Када га је оптужила за превару, уследило је убеђивање да није дошло до физичког контакта већ до „емотивне везе”. И не само да је себе оправдао, већ је успео жену да наведе на тражење њене кривице за његово „осећање одбачености” и потребу за „алтернативном психолошком подршком”. Погађате – она је схватила да му „није довољно посветила пажње када му је посао био у кризи” и да га је „безосећајно осуђивала” да је лењ и неодговоран. Свој свакодневни, мукотрпан рад на послу, упињање да породицу извуче са руба финансијске пропасти и наставак „треће смене” код куће, са брдом неопраног и неопегланог веша, кувањем и чишћењем, није стигла да спомене, чак ни успут. Вероватно је „потресна емотивна прича” супруга затекла па није стигла да га пита шта је са њеном потребом за емотивном блискошћу, разумевањем и подршком. Има ли и она право на то? Или је то искључиво резервисано за њега?

Да ситуација постане још замршенија, колумнисткиња „Гардијана” једном га је ухватила како ужива гледајући порнографске сајтове. Схватила је да је проблем далеко озбиљнији него што се наизглед чини. Иако је у тренутку пронађено прелазно решење – отпуштање секретарице – остала су нерешена питања: шта шкрипи у њиховој вези, да ли је емотивна афера исто што и прељуба и треба ли да му опрости или да поднесе захтев за развод?

Поглед „из његових ципела”

Убеђивање конкретног „бизнисмена” да је његово интересовање за секретарицу било узроковано потребом за „лежерношћу комуникације” и особом са којом ће „без осуђивања разговарати”, не оптерећујући се шта је исправно а шта погрешно, изазвало је опречне оцене читатељки „Гардијана”. Цео догађај у међувремену је постао ствар од јавног значаја, будући да је прича осванула на веома посећеном сајту овог листа. Док су представнице „конзервативније” струје сматрале да његова афера треба да буде упозорење жени да га је занемарила, да мора да „коригује своје понашање” и ситуацију погледа „из његових ципела”, дотле су оне „радикалније” изнеле став о „женином искоришћавању и повређивању све зарад мушког уживања”. У серији личних исповести жена које су повлачиле паралелу својих са наведеним случајем, већина их се свела на савет – дај му још једну шансу! „Опрости му јер је његово понашање пре израз беспомоћности него злобе и покушај да унесеш промене у рутинско обављање свакодневних послова.” Нешто умеренији став изнела је и Линда Блер, експерт за породичне односе, која је на самом почетку свог одговора запитала колумнисткињу да ли верује да је њен муж способан да се мења. Од одговора на ово питање у великој мери зависи и одлука да ли ће се развести или ће му опростити. Тек кад рашчисти са том дилемом, на ред долази оживљавање ствари и особина које су некада привлачиле мужа и прелазак са критичког на охрабривачки приступ проблему. Наравно, тек под претпоставком да је одлучила да „прогледа кроз прсте” и пређе преко „емотивне афере”. У том случају, Блерова предлаже вежбање тактике пажљивог слушања, показивање топлине и подршке, као и давање конструктивних сугестија. Према њеном мишљењу, позитиван приступ проблему најбољи је начин да се крене напред и направе први кораци ка срећном партнерском односу. Само толико, а онда преостаје још да се пређе са речи на дела…