Забрањена осећања

Родитељи и друге особе детету показују да су неке емоције добродошле, друге су непожељне, а на образац прихватљивости некада утичу култура или пол малишанаДеца доживљавају и изражавају различита осећања, али убрзо схвате да нису сва та осећања дочекана на исти начин од стране родитеља и других који су део дететовог социјалног окружења. Родитељи и други који су у контакту са дететом му показују да су нека осећања добродошла, а да су нека осећања непожељна.

Некада је проблем у начину на који дете изражава осећање које је иначе добродошло, а некада је проблем у самом осећању које се као такво сматра неприхватљивим и непожељним. Према томе која су осећања пожељна, а која неприхватљива, породице се разликују. Некада на образац прихватљивости утиче култура, а некада је повезан са полом детета.

Љубомора због принове у породици

Кроз реакције родитеља и других, дете стиче представе о томе која су осећања прихватљива, а која су неприхватљива. Желећи да буде вољено и прихваћено, дете се прилагођава тако што преузима и усваја ове ставове, који тако постају дететови ставови према сопственим осећањима. Оно на тај начин изграђује способност да регулише и контролише своје доживљавање и изражавање емоција.

Типично је да дете које је било јединац постаје љубоморно када добије брата или сестру. Овај проблем је посебно изражен када су деца истог пола и када је мала узрасна разлика између њих. Због љубоморе дете може бити вербално или физички агресивно према млађем детету. Родитељи реагују на такво његово понашање тако што га осуђују и захтевају да се као старије дете односи са љубављу према млађем. Старије дете може закључити да је његова љубомора додатни разлог да изгуби родитељску љубав, тако да престаје да се понаша љубоморно и почиње да према млађем детету показује нежност и љубав.

Питање које се поставља је: где је отишла љубомора? Да ли је промена дететовог понашања заиста довела до разрешења проблема љубоморе и до прихватања млађег детета?

У већини случајева ова „забрањена љубомора” није разрешена, већ наставља да постоји у дететовој психи. Постоје два начина на који неприхватљива, то јест „забрањена осећања” настављају да постоје: као пригушена или као потиснута осећања.

Када је неприхватљиво осећање пригушено, особа га доживљава, али не жели да га изрази. Особа сматра да је у реду да осећа дато осећање, али је свесна да се то не би свидело другим људима и зато га од њих крије. У нашем примеру, дете може и даље доживљавати љубомору, али ће је пажљиво пригушивати, скривати и представљати као неко друго осећање.

Кад је туга забрањена

Када је туга оно осећање које је некоме забрањено, та особа ће се борити са собом да је никада не покаже пред другим људима, док ће је само када је сама слободно изражавати плачем. Она то чини зато што сматра да мора бити јака да би била поштована, а да је изражавање туге и жалости знак да је неко слабић, тако да је пригушује пред другима како је други не би презрели и одбацили.

Још већи степен забране постоји код потиснутих осећања. Када је осећање потиснуто, тада га особа не доживљава, иако га на неки начин изражава (на основу чега знамо да оно постоји). Особа која сматра да је изражавање туге знак да је неко слабић, сама би о себи мислила да је слабић и недостојна самопоштовања када би се расплакала. Другим речима, ако би себи дозволила да доживи дато осећање, она би почела да сама о себи мисли на веома негативан начин и да себе презире. Да би сачувала позитивну слику о себи и самопоштовање она је себи забранила да осећа и доживљава тугу. Међутим, иако је не свесно доживљава та туга постоји у њеном несвесном одакле се индиректно изражава.

Када би особу која потискује тугу натерали да се расплаче, она би изразила тугу, али би истовремено покварила своју слику о самој себи.

Старије дете из нашег примера са љубомором хоће да буде „добро” а не да буде „лоше” тако да је престало да доживљава љубомору, али је на неки други, индиректан начин почело да показује да не прихвата млађе дете. На пример, увек „заборави” да каже да има брата или сестру или стално сања да се млађе дете разболело.