Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шпанија помаже српској царини

Шпански стручњаци радили заједно са нашим цариницима и пренели им своја искуства. – У царинској лабораторији могу открити разне преваре из међународне трговинем, а ту се анализира и кријумчарена роба попут дроге
Шпанија помаже српској царини
На осно­ву ана­ли­за спро­во­ди се ве­ли­ки број на­кнад­них кон­тро­ла (Фото: Управа царина)

Добро опремљена лабораторија важан је део модерних светских царина, али у Србији, као по неком неписаном правилу, кубуримо и у овој области – застарела опрема и стара зграда – речи су којима би се могло описати тренутно стање. Међутим, у помоћ су нам притекли стручњаци из Шпаније. Они су у протеклих неколико месеци радили са нашим цариницима и пренели им своја искуства. Овај пројекат са Шпанцима финансирала је ЕУ, коштао је 250.000 евра и завршава се у понедељак, сазнаје „Политика”. Тиме је, кажу у царини, направљен велики корак у модернизацији наше лабораторије.

То је важно зато што се у царинској лабораторији могу открити разне преваре из међународне трговине: поред сврставања робе према царинској тарифи, ту се обављају и испитивања производа који подлежу наплати акцизе.

Такође, ту се анализира и кријумчарена роба попут дроге. У царинским лабораторијама се утврђује и да ли одређени увозни производи представљају опасност по здравље потрошача, или на било који начин изазивају штетне последице, као и то да ли је састав производа лажно представљен како би преваранти смањили увозне дажбине.

„Да бисмо могли да радимо сложене анализе и контролишемо узорке робе тако да државни интерес буде приоритетан, потребно нам је да наша лабораторија може да одговори таквим захтевима, односно да располаже бољим техничким и технолошким ресурсима, за шта нам је пре свега потребна нова зграда”, каже Сара Срдић, помоћница директора у Сектору за тарифске послове Управе царина.

У Шпанији се, на пример, на годишњем нивоу аналитички обради око 10.000 узорака, док се у српској царинској лабораторији, испита од 1.200 до 1.300 узорака, што није мало, ако се имају у виду наши, више него скромни технички услови и опремљеност.

„Овај пројекат био је добра прилика да са колегама из Србије поделимо искуства у организацији и начину рада који се у шпанским лабораторијама показао ефикасним. Нова сазнања биће неопходна за будући успех”, каже Хуан Антонио Фернандес Мартин, експерт из Хемијско-технолошког директората Пореске службе Шпаније.

На основу анализа које ради царинска лабораторија спроводи се велики број накнадних контрола. Њима се испитује да ли је погрешно сврставање робе било последица намере или незнања. Ове године, таквих негативних налаза било је око 35 одсто, што је условило да у даљем току поступка буде оспорен тарифни став приликом декларисања робе. То значи да су због висине дажбина, које би реално требало да плате, увозници спремни на разне махинације и не секирају се много за чињеницу да ће тиме оштетити државни буџет.

Дешавало се да анализе царинске лабораторије покажу да састав одређених производа не одговара ономе што стоји у декларацији или сертификатима који прате робу.

„Имали смо случајеве да се при увозу гориво декларише као растварач, како би се избегло плаћање акцизе, или да производ пријављен као активна материја за производњу дијететских суплемената, најчешће из Кине, ни у траговима не садржи декларисану активну материју. То значи да је реч о обмани корисника, који ништа неће постићи уносом таквог додатка исхрани, а притом ће га скупо платити мислећи да има ефекта по његово здравље. Један од новијих примера је препарат који се на нашем тржишту врло агресивно рекламира као дијететски суплемент са одређеном наменом, а наше анализе су показале да има потпуно супротан ефекат на корисника, јер се испоставило да је садржај активне материје у њему вишеструко већи од наведеног на декларацији. У таквим случајевима дужни смо да алармирамо надлежне за издавање дозвола за увоз, како тако нешто не би завршило на тржишту”, закључује Гордана Васиљев, начелница царинске лабораторије.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Stanimirovic
Za te pare mogli smo i svoju školu da napravimo.Ko da beru pare s drveta. To je valjda od članarine ?A posle će da nam zagorčavaju život za malo sira i madjarske kobasice.
Milan
Sa cime Srbija ne "kuburi"??Nikad nema,drugi krivi.Kada ce stati na svoje noge?Kome treba takva?
Ljuba
Sta to vredi kad oni sto vrse najvece mahinacije i ne prolaze kroz carinu i ako prolaze ond akoriste diplomatske pasose.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.