Кључ за врата раја

Зар у оваквој лепоти да уживам сам, помислио је Влајко Вуковић када га је пријатељ довео недалеко од Мионице, до села Кључ и обронака Дивчибара, знајући да више од две године трага за местом изузетне природе и нетакнуте лепоте. Местом где би одморио душу уз породицу и пријатеље, иако је још далеко од пензије.

Ту, километар и по од извора, река Лепеница (не она крагујевачка) у свој својој бистрини и бујности прави острво од 43 ара. Ту се одвајкада налазио трошни мостић од дрвета и млин, који је годинама био запуштен. И кућица за ловце која је направљена касније зарасла је у коров. Влајко је имао непун сат да одлучи хоће ли се скрасити крај ове лепоте и од кључке Лепенице направити рај или барем „Кључ раја” за себе, али и за друге, јер, свака лепота је лепша и заноснија ако се подели.

Каменом је обезбедио обале острвца, испресецао га каналима кроз које се вода у слаповима руши поново у главни ток и направио сликовите мостиће као из бајке. Наравно, прво је морао да раскрчи ово место у чему су му помогли брат и пријатељи, затим је потпуно реновирао стару ловачку кућу, направио етноресторан са тремом и детаљима који су права слика нашег туризма.

Направио је сигуран бетонски камени мост преко реке. Воденицу, стару 135 година, потпуно је обновио, а старо воденичко камење рестаурирао убацујући модерне елементе савремених млинова и Лепеница је поново почела да меље најквалитетније жито и кукуруз од којих се за госте праве погаче, развијају пите и пеку гибанице или прави качамак на правом огњишту. Направио је овај предузимљиви човек и мали рибњак, узгајалиште пастрмки, кроз који тече чиста и хладна вода реке. Ако желите пастрмку за ручак, добићете од домаћина штап за пецање па ухватите колику можете да поједете. Испред вајата са комфорним собама и купатилима можете пећи сами роштиљ или ће то ненаметљиви домаћини учинити за вас. Ту су и јагњетина или прасетина испод сача, уз пекарски кромпир и домаћи кајмак од комшијских крава са околних зелених обронака.

Можете да читате, сликате, слушате музику док вам се деца играју по мостићима, травњацима или пецају у овој планинској речици кленове или праве бродиће. Домаћини ће вам бити само толико на сметњи да вас покрију џемпером од сељачке грубе вуне ако сте заспали на лежаљкама у овој тишини и миру. Питаће вас шта ћете за вечеру већ у пет по подне. Јер, опијени ваздухом и жубором Лепенице, уколико нисте одабрали за вече неку од домаћих воћних ракија, брзо ћете утонути у сан.

Овај рај заиста постоји непун сат вожње од Београда и ради пуним капацитетом, за сада са само 15 кревета у пет соба и једним луксузним апартманом уз пун пансион од 2.000 динара. Домаћин планира ускоро да заврши и сопствену централу од 10 киловата, али и да изгради базен, јер су воде Лепенице и по највећој врућини хладне па ће гостима бити много пријатније уз брчкање у топлијем базену. За све ово треба пуно љубави, одрицања, али још више рада и ентузијазма, што Влајку Вуковићу не недостаје. Али, да би свој пројекат завршио на дику и понос нашем рецептивном туризму, сигуран је, треба му помоћ туристичких организација и људи из туризма да би све ово заокружио у „кључ за отварање раја”.