Гледаоци губе битку са кабловским оператeрима

Сваку промену цена, како каже Паповић, требало би да одобри Републичка агенција за телекомуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ). У овој агенцији кажу да је „Законом о електронским комуникацијама прописана обавеза оператера да претплатника, најмање месец дана унапред, обавести на погодан начин о намери једностране измене услова уговора, као и о праву претплатника на раскид уговора пре истека периода на који је закључен.”

Међутим, законом није дефинисано шта конкретно подразумева „погодан” начин информисања.

У сваком случају, претплатник има право да, након пријема обавештења о једностраној измени услова уговора, раскине уговор без обавезе плаћања трошкова овог раскида. Овакав исход могућ је, како кажу у РАТЕЛ-у, уколико се најављеним изменама „битно мењају услови под којима је уговор закључен на начин који није на корист претплатника, а нарочито у погледу спецификације услуга (садржај пакета) и услова за коришћење услуга под понуђеним промотивним погодностима.”

То значи да оператери не би смели ни да мењају садржај пакета који је изабрао корисник без претходног обавештења, али и да корисник има право да раскине уговор уколико није задовољан новим избором канала.

Међутим, по свему судећи, корисник мора да има доказ да су одређени канали били део његовог пакета.

Представници РАТЕЛ-а, у писаним одговорима на наша питања, наводе да би „листа канала који чине одређени пакет требало да буде дефинисана тачно одређеним називима тих канала”. Та листа канала морала би да буде садржана у уговору или његовом прилогу.

Осим тога, законом је прописана прекршајна одговорност за оператера и за одговорно лице уколико пропусти да претплатницима најави намеру „једностране измене услова уговора”. Реч је о новчаним казнама које се крећу од пола милиона до два милиона динара за правно лице, и од 50.000 до 150.000 динара за одговорно лице.

Нажалост, све ове законске одредбе најчешће представљају мртво слово на папиру. У већини уговора који нови корисници потписују са СББ-ом нису побројани канали који чине одређени пакет, већ се о садржају пакета корисници информишу на сајту.

Станко Црнобрња, предавач на Факултету за медије и комуникације, подсећа да су пре десетак година службеници СББ-а, уз уговор, корисницима давали и књижицу са списком канала. Међутим, одавно то не чине.

Поставља се питање, како каже Црнобрња, колико је оператера заиста кажњено због једностране измене уговора.

– Американци не могу да се начуде где су дошли јер послују по закону, а практично раде шта год хоће. Не постоји ниједан пропис који директно уређује тржишна правила и односе између дистрибутера-оператера и корисника њихове услуге. Дакле, оператерима је дозвољено да практично раде онако како они хоће и по питању услова уговарања услуге и по питању цена и по питању промене услова – упозорава Црнобрња.

Подсећамо да је СББ купила „Јунајтед група”, тачније амерички ККР фонд, на чијем је челу Дејвид Петреус, некадашњи шеф ЦИА и командант америчких снага у Ираку.

Објашњавајући недореченост и замршеност наших прописа, Црнобрња каже да би свако ко мисли да је оштећен од стране оператера требало да пише приговор РАТЕЛ-у, а онда ова агенција, уколико сматра да је то неопходно, обавештава инспекцију, која би требало да изађе на терен, размотри ситуацију и евентуално напише казну.

– Све ово може да траје годинама. То знају и сами грађани, па најчешће унапред одустају од борбе за своја права. Постоје генерални прописи о заштити потрошача, али то значи да оштећени корисник сам мора да покрене судски спор са неизвесним исходом. Овакви прописи не штите грађанина, већ иду наруку великим компанијама – додаје наш саговорник.

Колико је СББ велики играч на нашем тржишту довољно говори податак из његовог финансијског извештаја за 2016. годину. Ту годину завршио је са приходима од чак 173,5 милиона евра (око 21 милијарда динара), али и са губитком од 5,3 милиона евра (645,6 милиона динара). Годину дана раније, 2015, приход СББ-а износио је око 20 милијарди динара, али је пословао са добитком од 8,1 милион евра (996,6 милиона динара).

Ни овог пута представници ове велике компаније нису одговорили на питања наше редакције која смо им упутили још пре недељу дана.

Чак 70 одсто грађана гледа ТВ програм преко кабла

Кабловска дистрибуција ТВ програма постала је доминантан вид дистрибуције у Србији и има више од 70 одсто учешћа на тржишту, што далеко превазилази проценте у другим европским државама, речи су Станка Црнобрње. Он упозорава да вертикална интеграција у медијима није прецизно регулисана, што значи да дистрибутери кабловских ТВ програма могу истовремено да буду и произвођачи програма намењених сопственој дистрибутивној мрежи.

– Све то, комбиновано са потпуном слободом у избору који ће конкурентски канал да пусти у дистрибуцију, доводи дистрибутера у положај у којем фаворизује сопствене канале. И ту већ имамо крајње неповољну ситуацију у којој је нарушен основни принцип равноправности тржишних услова – каже професор Црнобрња.

Без статистике о жалбама на рад кабловских оператера

У писаним одговорима на питања која смо упутили РАТЕЛ-у наведено је да они добијају приговоре грађана на рад оператера електронских комуникација који се најчешће односе на висину рачуна и квалитет услуге. Ова агенција, како је наведено, не води посебну статистику о приговорима на рад кабловских оператера.

„РАТЕЛ-у се повремено обраћају грађани у вези са проблемом једностране измене услова уговора од стране оператера електронских комуникација, и то се не односи само на кабловске оператере, већ и на друге оператере електронских комуникација, у вези са чим РАТЕЛ поступа, и уколико утврди неправилност у поступању оператера, упућује пријаву ресорном министарству, које, у складу са законом, обавља послове инспекцијског надзора у области електронских комуникација”, наведено је у писаним одговорима на питања која смо упутили РАТЕЛ-у.