Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хрватска Српској дужна сто милиона евра

Хрватска Српској дужна сто милиона евра
Центар Електропривреде Републике Српске: Требиње (Фото С. Стијовић)

Требиње – Милионски дуг настао је после новембра 1994. године када је хрватска страна, супротно свим ранијим договорима, један агрегат хидроелектране Дубровник директно везала у свој електроенергетски систем. Наиме, приликом градње електране „Дубровник-1”, 1965. године на међурепубличком састанку договорено је да се расподела струје из прве фазе Хидроелектрана на Требишњици дели у односу 78 одсто за БиХ, сада Републику Српску, а 22 процента за Хрватску. Хрватска електропривреда 1994. године током ратних сукоба на овом подручју, једнострано је нарушила тај однос и он је сада пола-пола.

– Логично је да се тај проблем решава договором, јер никад није касно за покретање судског процеса. Тај проблем ћемо решавати заједно са питањем пловности реке Саве, додирних тачака око аутопутева, имовинских односа, градње хидроелектране „Дубровник-2” – коментарисао је ово питање премијер РС Милорад Додик.

– Током ових четрнаест година Хрватска електропривреда је неовлашћено преузела три милијарде 370 милиона киловат-часова електричне енергије. Хидроелектране на Требишњици су јединствен технолошки систем и једностраном одлуком са хрватске стране и тај систем је нарушен. Значи, у питању је и промена процента расподеле и нарушавање технолошког система, па је Република Српска оштећена по оба основа – каже Благота Марковић, извршни директор за управљање системом Хидроелектрана на Требишњици.

С друге стране, како преносе хрватски медији, у тамошњој Електропривреди сматрају да у односима са Електропривредом РС треба разговарати о свим питањима истовремено. Тачније, да треба говорити и о улагањима Хрватске у рудник и термоелектрану Гацко. Хрватска страна не негира да постоји отворено питање у погледу расподеле струје из Хидроелектране „Дубровник”, али да је стајалиште ХЕП-а о дугу битно другачије од стајалишта ЕРС-а. Хрватска страна износи став да су Електропривреда Републике Српске и чешка фирма ЧЕЗ, у оквиру договора за градњу термоелектране „Гацко-2”, основали предузеће Нове електране Републике Српске у коју је ЕРС као сувласнички улог унео целу имовину постојећег рудника и електране у Гацку, негирајући у потпуности власнички удео Хрватске електропривреде која је, како тврде, осигурала једну трећину средстава за електрану „Гацко-1”.

До сада су стручни тимови обе стране одржали низ састанака и разговора не би ли се нашло решење за овај проблем. До коначног договора један агрегат у Хидроелектрани „Дубровник” и даље ће струју производити само за хрватске потрошаче.

Сања Пешут

-----------------------------------------------------------

ХЕП одбацује тврдње о дуговима

Ријека - Хрватска електропривреда (ХЕП) одбацила је тврдње о наводном дуговању Републици Српској на име неиспоручене струје из хидроелектране Плат које је изнео премијер РС Милорад Додик, пише ријечки „Нови лист".

У ХЕП-у наводе да са Електропривредом РС-а имају отворено питање у погледу расподеле електричне енергије из хидроелектране Плат и да „треба говорити о свим отвореним питањима истовремено, значи и о улагањима ХЕП-а у Рудник и термоелектрану Гацко 1, односно о улагањима која Електропривреда РС у потпуности оспорава".

Лист преноси и да ХЕП тврди да су, ради изградње термоелектране Гацко 2, РС и једна чешка фирма основале фирму НЕРС, у коју је Електропривреда РС унела као свој сувласнички улог и читаву имовину Рудника и ТЕ Гацко, негирајући власнички удео ХЕП-а који је за ТЕ Гацко 1 осигурао једну трећину средстава.

Бета

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.