Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Повратак Јанка Бенше

Повратак Јанка Бенше
Поново у Београду: Јанко Бенша, државни рекордер у полумаратаону (Фото Живан Јовановић)

Јанко Бенша се од београдске публике опростио пре десет година победом у полумаратону на 11. београдском маратону 1998. годину дана касније отиснуо се преко океана и од тада није трчао у Европи. Последњих шест година чак, није нигде трчао ни тренирао, а јуче се неочекивано појавио на конференцији за новинаре да би објавио свој повратак атлетици и учешће у маратонској трци на 21. Београдском Банка интеза маратону..

– И за мене је ова конференција за новинаре изненађење. Нисам то очекивао. Дошао сам да трчим и надам се да нећу разочарати ни себе ни Дејана Николића, који ми је омогућио да се вратим маратону баш у Београду, - рекао је 30-годишњи Бенша, који је 1998. у првој години сениорског стажа постао државни рекордер у полумаратону са 1:02,11 (још није надмашен),. Тада је са 13:34 на 5.000 метара угрозио Коричин државни рекорд и најавио успешну каријеру и на атлетској стази. Био је то први плод тек успостављене сарадње с легендарним тренером Александром Петровићем, међутим Бенша је убрзо заједно са данашњом супругом Мирјаном, некадашњом репрезентативком на дугим пругама (девојачко презиме Глишовић) отишао у САД на школовање...

– Мирјана је завршила мастер студије и сада предаје математику и статистику на једном колеџу, а ја сам се вратио студирању које сам прекинуо због трчања. Прве две, три године у Америци имао сам доста успеха и на колеџу и касније као професионалац. Међутим, пошто нам је то био једини извор новца, морао сам да трчим превише. Трчао сам и по три трке у само недељу дана и нисам имао времена ни за тренинг, ни за опоравак. Повредио сам ахилову тетиву и то је био крај моје тркачке каријере. Од 2002. до 2007. године бринуо сам о деци, а сада поново студирам и трчим, све на наговор супруге и пријатеља.

Беншин повратак атлетици започет је 2006. године, али је брзо привремено прекинут.

– Вратио сам се у Србију и видео са професором Петровићем. Договорили смо се о наставку сарадње. Почео сам да тренирам по његовим плановима, али нажалост три месеца касније професор је умро и ја сам опет дигао руке од трчања. Ипак вратио сам се прошле године тренингу и планирао да се вратим маратону 2009, 20110. године. Међутим, почетком ове године стартовао сам на полумаратону у Сан Дијегу и мада недовољно спреман освојио друго место са 1:04,38. Онда сам ступио у контакт са Дејаном Николићем и ево ме у Београду, – каже Бенша у чијој су маратонској књижици три победе на маратону у Сан Дијегу и једна на маратону у Остину, као и победе на многим уличним тркама, рачунајући и новогодишњу у њујоршком Централ парку. 

Беншин лични рекорд у маратону је 2:14,11, а власник рекорда Србије на 42.195 метара је Борисав Девић са 2:13,57. Девић, који већ одавно живи у Аустралији је власник и најбољег резултата за домаће маратонце на београдском маратону (2:15,39 из 1995).

Када сам одлучио да дођем у Београд назвао сам Девића и питао га да ли бис е љутио ако му одузмем државни рекорд, он ми је искрено пожелео да то учиним. Покушаћу, али ништа не обећавам. Још се нисам аклиматизовао, али ако то прође добро и ако нас временски услови послуже – све је могуће, – закључио је Бенша.

Сви ови рекорди налазе се на бонус листи „Делта ђенерали” осигурања и за Беншу и остале тркаче представљају значајан мотив, али не и једини.   

– Олимпијска норма за Пекинг за маратон је два часа и 18 минута и било би заиста лепо да, поред Оливере Јевтић, која већ има олимпијску норму, у суботу добијемо и представника Србије у мушком маратону, – рекао је Дејан Николић, директор Београдског маратона.

Бенша ће имати достојну конкуренцију у кенијским маратонцима, који су јуче допутовали у Београд и од којих шесторица имају бољи лични рекорд од њега, али у спорту а поготово у најтежој атлетској дисциплини све је могуће и све је тешко...

-----------------------------------------------------------

Кипкетер и Ђорђевић држе јавни час

Данас у 16,30 часова светски рекордер на 800 м Вилсон Кипкетер, промотор 21. „Београдског Банка интеза маратона”, заједно са Александром Ђорђевићем, председником Управног одбора Београдског маратона и великим асом наше и светске кошарке одржаће јавни час.

Његови полазници биће најуспешнији учесници „Дечијег Смоки маратона”, а врата Стадиона Партизана биће отворена за све који желе да виде како двојица асова држе час атлетике...

-----------------------------------------------------------

За светски рекорд 50.000 евра

Захваљујући „Делта ђенерали” осигурању „Београдски Банка интеза маратон” има примамљиве премије. Светски рекорд вреди 50.000 евра, европски 25.000, а биће стимулисани и домаћи маратонци.

– Београдски маратон заслужује да има награде за најбоље светске резултате, јер је на њему све као на престижним светским маратонима, а „Делта ђенерали” са задовољством жели да стимулише и домаће такмичаре. Прошле године Оливера Јевтић је освојила нашу премију а остатак уплатили смо за акцију „Школа без насиља” подсетио је Ратко Кнежевић.

-----------------------------------------------------------

Стартни број „1244”

У трци „Рибок трке задовољства”на 5.000 м, као и сваке године, очекује се велики број учесника. Њих је још једном позвао Андреја Младеновић, члан градског већа задужен за спорт.

– Организацију трке директно спроводи град и на наш позив, у сарадњи са    општинским спортским савезима, већ се јавило 115 основних и средњих школа са око 20.000 ђака. Тај број биће и већи када се додају старији Београђани и гости. Ми смо штампали 30.000 стартних бројева који се могу преузети на дан трке на старту. Сви они мају исти симболичан број - „1244”, број резолуције Савета безбедности, важне за нашу земљу. Тиме шаљемо поруку да подржавамо наше грађане на Косову и државну политику. Нисам присталица мешања спорта и политике, али ово је још једна потврда наше опредељености за мир, компромис и разговоре, – рекао је Младеновић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.