Изјашњавање о путу Србије – на референдуму или изборима

Занимљиво је да се на прилично оштре изјаве европских званичника да више никада неће примити неку земљу у своје редове без решеног питања граница, као и о делу стратегије који се на то односи, наше опозиционе странке за које „пут у ЕУ нема алтернативу” уопште нису огласиле, баш као што није било реакција ни на Вучићеву изјаву.

Ова потоња тишина, чини се, потврђује Вучићеве тврдње да сви чекају да он донесе одлуку, па да га онда нападну, каква год она била. Пре само двадесетак дана Вучић је у емисији „Ћирилица” на ТВ Хепи, говорећи о евроинтеграцијама, рекао: „Србији неће дозволити улазак у ЕУ без јасно решеног питања граница. Како ћемо да га решимо, то је друга ствар. Хоћемо ли да га решавамо или нећемо? Народ ће свакако на неком референдуму морати да каже шта мисли о томе.” Тад је најавио и да ће за два и по месеца изнети свој предлог.

Решавање питања граница на референдуму подржао је Расим Љајић, потпредседник владе, који је казао да „није реално очекивати да се у унутрашњем дијалогу о Косову дође до компромисног решења, имајући у виду дијаметрално супротне ставове у друштву, па да би референдум о том питању можда био добро решење”. О референдуму су причали аналитичари, опозиционари и кад су га поменули, говорили су о њему као о Вучићевом покушају да се, како су истицали, сакрије иза народа, да избегне доношење одлука. Али од опозиционих странака, које су за политику евроинтеграција, нисмо чули шта предлажу. Напротив, већина говори да неће уопште у томе да учествује, нека се Вучић сам кува у ономе, кажу, што је закувао.

За два месеца, уколико Вучић испуни обећање од пре 20 дана, чућемо његов предлог решења, а сва је прилика да хоћемо, јер је то поновио и пре два дана. Од тога шта буде предложио зависи и како ће се народ изјашњавати, тако бар његову прекјучерашњу изјаву тумаче аналитичари.

Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, каже да све зависи од предлога: „Ако се буде бирало између наставка пута у ЕУ или прекида, онда грађани могу да дају одговор на изборима, опредељујући се између странака које су за евроинтеграције и оних које су против. Али када се ради о евентуалној промени граница, једини начин да се грађани изјасне јесте референдум. Један сантиметар територије, један град да препустимо, а не већи део Косова, што би, по свему судећи, био случај, морају грађани на референдуму да потврде или одбаце. О границама једино на референдуму може да се одлучује.”

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да претпоставља да се „у овом тренутку не зна исход политичких превирања која се односе на вечиту тему Косово, ЕУ, регион”, и додаје: „Мислим да ће се, када буду склопљене све коцкице у државном врху, формулисати неки предлог, који ће вероватно ићи на изјашњавање грађана. Да ли ће изјашњавање бити референдумско или у оквиру изборне кампање, то је у овом тренутку отворено питање, али то и није толико битно, битно је да свака одлука од општенационалног или државног карактера добије неку врсту демократске легитимације.”

Душан Пророковић, из Центра за стратешке алтернативе, каже да је врло незахвално коментарисати Вучићеве изјаве и додаје: „Тако да не знам на шта је мислио кад је говорио о изјашњавању грађана, али оно што је рекао Јоханес Хан је очигледно. Они захтевају да Србија омогући улазак Косова у УН, то је сада постало очигледно, а мислим да Вучић о томе размишља. Пуштање Косова у УН је велики преседан и ја мислим да због тога мора да се иде на референдум, то је најчистија солуција. Вучић тај референдум неће расписати због притиска Запада, а уколико га и распише биће то са неким питањем округло па на ћоше, типа да ли ми као народ дајемо њему мандат да преговара са Албанцима и ЕУ.”