„Шеснаестица” без иједног шверцера

Контрола у возилу! Већ неколико година препознатљиво обавештење са валидатора тог јутра, око 7.50 часова, пренуло је из полупоспаности путнике у пуноj „шеснаестици” која је возила ка граду. На станици „Блок 30” ушло је троје контролора. Били су, чини се, као и путници једнако невољни у прохладном фебруарском јутру.

Поспаност, мрзовоља и путника и контролора, јутро, тмурно време... сви „састојци” за још једну расправу, па можда чак и сукоб шверцера и контролора, за свакодневицу у градском јавном превозу.

Само се чекало ко ће да запали фитиљ. Али да ће такав „узбудљив” сценарио на линији 16, на којој су контролори пре правило него изузетак, овог пута изостати било је јасно врло брзо.

Уместо препознатљиве грозничаве стиске путника уз валидатор који покушавају да овере карту, иако знају да је то немогуће када контролори уђу, у зглобном аутобусу готово камерна атмосфера. Сви путници остали су на свом месту.

Ни макац. Нико није истрчавао кроз врата која се затварају. Нико од педесетак њих није ни покушао да се брже-боље прилепи уз врата у нади да ће се она отворити пре него што их радници „Бус плуса” потапшу по рамену.

Најизразитија реакција коју су контролори успели да изазову било је превртање очима појединих Београђанки. Разлог за њихов тихи револт било је непланирано превртање по торбама како би нашле легитимацију за превоз.

Убрзо је постало јасно зашто нико од путника није придавао значај појављивању контролора. У причи о београдском јавном превозу десило се чудо невиђено – овог четвртка, у аутобусу 16 који је крстарио са Новог Београда ка Карабурми, сви путници су имали карте или месечне уредно допуњене или неперсонализоване оверене! И нико се није бунио.

У чуду су се нашли и контролори који су проверу карата у зглобном возилу завршили за мало више од минут.