Црвени краљ пред судом
Баш некако у то време Јосип Броз је офарбао косу у црвено, па су га западни медији назвали црвеним краљем. И баш тада, 1972. године, професор гимназије у Куршумлији Иван Ивановић објавио је роман „Црвени краљ”.
Јавни тужилац тврди да главни јунак романа, црвенокоси фудбалер Зоран Југовић, звани Зока Кинг, ради за америчку тајну полицију ЦИА на рушењу социјалистичког поретка у Југославији.
Окружни суд у Панчеву, где је књига штампана, забранио је „Црвеног краља” као политичку диверзију. Роман је недељама био први на листи бестселера и већ је било продато 777 примерака, од укупно хиљаду, колико је износио тираж.
Одмах затим, у јануару 1973. године, Радна заједница Гимназије „Радош Јовановић – Сеља” у Куршумлији, где је Ивановић радио као професор српскохрватског језика, изриче му дисциплинску меру искључења из радне организације, с престанком радног односа.
Служба државне безбедности у Нишу подноси Окружном тужилаштву у Прокупљу кривичну пријаву против Ивановића због „непријатељске пропаганде”, за „политички памфлет у књижевном руху”, којим се злонамерно и неистинито приказују друштвено-политичке прилике у земљи. Ивановића су означили као потомка четничке породице, који се „уместо очеве пушке латио пера”.
Окружни суд у Прокупљу осудио је Ивановића на две године затвора због кривичног дела повреде угледа државе, њених органа и представника.
Крив? је што је у књизи ’Црвени краљ’ изложио порузи СФРЈ, називајући је на више места ’Југа’ и ’Југовина’, у којој је кроз уста фудбалера Зорана Југовића омаловажавао Југославију речима: ’Не могу да кажем да ми је Југовина мајка. За Југу ме баш брига! Па ипак, волим је, мајке јој га …’”, гласила је пресуда суда у Прокупљу.
Лик Зоке Кинга вештачили су професори етике, закључивши да књига ипак „не вређа тешко јавни морал”, иако представља критику материјализовања спорта и спортиста, где је новац постао највиша вредност. Кинг је оцењен као негативна личност, мо„рално девијантна”, која „са дирљивом иронијом говори о Југославији”.
Адвокат др Миливоје Перовић позвао је суд да се узвиси над обрачуном локалних куршумлијских руководилаца с писцем.
– Суд је изводио доказе који нису били предмет оптужбе, али је због њих писац драконски осуђен. Изрази ’Југа’ и ’Југовина’ употребљавају се код наших људи у иностранству не ради омаловажавања, него у шали. Постоји и плоча певачице Арменулић која се зове ’Југа’”, рекао је адвокат Перовић.
Суд је у пресуди навео да Ивановић не признаје Југославију као домовину јер му се она „не свиђа онаква каква је – социјалистичка”.
– Где то пише и ко је то рекао? Суд изгледа хоће сам себе да убеди у нешто што се само претпоставља и да оправда овако строгу казну. Зар чак и тај Југовић на крају не каже за своју земљу: ’Ипак је волим’”, нагласио је адвокат.
Зока Кинг на крају романа сања Југославију, а Врховни суд Србије 1975. године доноси ослобађајућу пресуду за писца.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
