Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Икарус не сме пасти

Икарус не сме пасти
Београд Управна зграда „Икаруса” (Фото Политика онлајн/Д. Мисковић)

Димитрије Коњовић се родио у околини Сомбора, тада Аустроугарска монархија, и био је рођени брат великог српског композитора Петра Коњовића, и брат од стрица Милана Коњовића, једног од најзначајнијих српских сликара.

На почетку Првог светског рата био је у аустроугарској војсци пилот хидроавиона. Године 1916. није извршио наредбу да бомбардује бродове са српским војницима и цивилима него је бомбе избацио у Јадран. Тиме је, између осталог, сачувао живот и будућем српском патријарху Герману и спасио је Мирослављево Јеванђеље, најзначајнији ћирилички споменик српске и јужнословенске писмености из 12. века. „Икарус”, прву српску фабрику аероплана, аутомобила и стројева основао је 1923. у Новом Саду. Фабрика је 1928. пребачена у Земун. До Другог светског рата фабрика је нарасла на три хиљаде запослених и направила је око 500 авиона.

До данас је на том месту преостала само управна зграда.

Зграда је преживела рат и силна бомбардовања али, ако не будемо брзи и упорни у одбрани, српску бахатост, глупост (непознавање историје) и незајажљивост можда неће.

Већ је постављена ограда за градилиште и машине само што нису стигле да почну рушење. Нигде табле да се види ко је издао дозволу и за шта, ко је инвеститор, шта и зашто се (г)ради, а тако се поступа само када нису чиста посла, а то би морала грађевинска инспекција да провери и спречи.

Уместо да „Икарус” постане део Музеја ваздухопловства или Музеја технике, а морао је Завод за заштиту споменика културе и да га прогласи за културно добро, грамзиви и бахати хоће да сруше тај споменик и направе неку већу зграду, тржни центар, паркинг...

Чак ни табла са 72 имена погинулих радника „Икаруса” у Другом светском рату није довољна да се не дира зграда која је и архитектонски занимљива, арт деко стил. Поготово мермерна унутрашњост и фигура Икара изнад улаза.

Станари околних зграда су се организовали и покушавају да ово злодело спрече.

Позивам Војску Србије, поготово Команду ваздухопловства која је у близини, Музеј ваздухопловства, Музеј технике и све остале добромислеће да спасу „Икарус”, који би могао да постане изложбени простор Команде ваздухопловства, на пример.

Минта Алексиначки,
композитор
 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... evo jos jedne price o sunovratu na svim nivoima ... samo da podsetimo,pre prvog svetskog rata tadasnja Kraljevina Srbija imala je vise vazduhoplovno-konstruktorskih biroa nego carska velika Nemacka ... znamo sta je posle bilo ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.