Златне бројке

Фотеља првог човека престонице, држи се на ногарима од златних цифара. Није ни чудо што се виђенији представници овдашњих странака утркују да у њу седну кад би додавањем титуле градоначелника испред свог имена имали директну власт над четвртином Србије. Подаци Завода за информатику и статистику показују да је у личној карти сваког четвртог грађанина наше земље као место пребивалишта уписан Београд. Такође, сваки трећи запослени ухлебљење је нашао под светлима велеграда. При том, број запослених расте, па је тако од 2001. године више од 50.000 житеља Београда добило нове радне књижице. 

Са друге стране, повећао се и број оних који су у последњих неколико година остали без посла, па је стопа регистроване незапослености скочила са 16 на 18,5 одсто. Већ по традицији, престоничке коверте дебље су од оних које се исплаћују радницима у унутрашњости. Тако је примера ради, у фебруару просечна исплаћена зарада у републици износила 30.982 динара, док је у Београду просечна плата била за 1.600 динара већа. Јаз између зарада у метрополи и остатка Србије се, изгледа, полако смањује, јер су пре нешто више од годину дана плате Београђана „бежале” за безмало трећину од зарада просечног становника Србије. И реална куповна моћ у житеља престонице у последњих неколико година порасла је за 50 одсто.

Према речима Мирослава Прокопијевића, директора Центра за слободно тржише, оштра политичка борба води се и за позиције у много мањим местима.

(/slika2)– Политика је, изгледа, постала најпрофитабилнија грана, а у Београд се слио и домаћи и страни капитал, мања је стопа незапослености, а стандард је знатно виши. Остатак Србије је економски потпуно мртав, у многим градовима се ништа значајније није променило још од седамдесетих година прошлог века – уверен је Прокопијевић.

Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања Института друштвених наука каже:

– Први човек престонице је међу најмоћнијим људима у држави. Власт је дрога најјача, а Београд је држава у држави. Та позиција, осим политичке, носи и економску моћ. Располагање толиким новцем је, са друге стране, велико искушење за поштење – истиче Шуковић.

Довољан мотив да се политичка борба за фотељу градоначелника распламса је и чињеница да се више од трећине националног дохотка оствари у Београду. Такође, према подацима Фонда за развој на листи од 100 најбољих предузећа, по оствареној добити, чак 44 њих зараду остварује у престоници. Према прогнозама истог извора Београд би следеће године могао да достигне златни стандард из 1989. године. Са друге стране, ако централна Србија настави са досадашњим стопама раста, а држава ништа не предузме, то би могла да очекује тек за 122 године. Такође, републички буџет износи 639,60 милијарди динара и само је 10 пута већи од београдског.

Истини за вољу, треба рећи и то сунце београдско не греје све становнике престонице подједнако. Наиме, најновије анализе објављене у Заводовом Развојном атласу Србије, говоре да су четири од 16 београдских општина (Барајево, Гроцка, Младеновац и Раковица) испод републичког просека развијености и да су и до шест пута неразвијеније од најразвијенијег Савског венца.