Све гори односи између САД и Русије

До првих руских жртава америчких напада у Сирији такође није дошло за време Обаме, већ за време актуелне администрације САД. Иако Вашингтон и Москва годинама ратују у Сирији, до њиховог директног сукоба дошло је тек пре неколико недеља, када су америчке снаге убиле више десетина руских плаћеника повезаних са руском војском. Отприлике у исто време, Пентагон је представио нову нуклеарну стратегију, апострофирајући Русију као највећу безбедносну претњу по САД.

Нуклеарна доктрина Доналда Трампа, или боље речено његовог министра одбране Џејмса Матиса, заснива се на ослањању на такозване мале атомске бомбе, које би Вашингтон могао да употреби у случају да Русија истим оружјем гађа америчке савезнике у Источној Европи. Одговор је стигао пре два дана, када је шеф Кремља саопштио да је Русија развила или да развија „невидљиво” нуклеарно оружје које може да погоди било коју тачку на планети (па и Америку) и заобиђе амерички антиракетни штит распоређен у Европи и Азији.

Нема одбране од таквог оружја, поручио је Владимир Путин Вашингтону и Северноатлантској алијанси. У оценама руских коментатора и медија попут „Спутњика” величане су „нове Путинове ракете које су запрепастиле свет” и подводни дронови који могу да разоре Флориду, где Доналд Трамп често обитава. Пентагон је после тога саопштио да је Америка одавно упозната са арсеналом који Русија развија, док су се бројни амерички стручњаци и редакције запитали да ли то оружје уопште постоји, подозревајући Путинов блеф.

Чак и да је све оно што је руски председник приказао у компјутерским анимацијама стварно произведено и тестирано, то опет неће променити однос снага између две земље, које у сваком случају имају довољно нуклеарног наоружања да сравне једна другу, оцењује „Вашингтон пост”. „Форин полиси” пише да је технологија крстарећих ракета са атомским енергетским блоком, којом се шеф Кремља похвалио, била позната САД још шездесетих година, али да се од ње одустало јер је била „сулуда”.

Због тога је Путинов говор америчким медијима занимљив пре свега као повратак хладноратовске реторике, која повећава тензију између две престонице.

Поједини аутори закључују да је Кремљ сасвим одустао од идеје да би односи између Русије и Америке могли да се побољшају у Трамповој ери. Све америчке тајне службе тврде да је Москва пропагандним и хакерским активностима интервенисала на изборима у САД на страни тадашњег републиканског кандидата. Специјално тужилаштво подигло је оптужницу против 13 грађана Русије и три тамошње компаније због мешања и истражује наводе да је Трампов штаб шуровао са Русима. Иако истражитељи још нису пронашли доказе да су њујоршки милијардер и Москва радили у дослуху, председникови противници упорно изјављују да је он безмало па Путинов корисни идиот.

Тврдње поткрепљују чињеницом да њих двојица никада ништа ружно нису рекли један о другом, док је Трампова опоненткиња на изборима Хилари Клинтон упоређивала Путина са Хитлером. Шеф Беле куће много је пута изјављивао да је време за отопљење односа са некадашњим хладноратовским ривалом, али је он вероватно једини члан администрације који се још макар и вербално залаже за то. Министар Матис, саветник за националну безбедност Х. Р. Мекмастер и државни секретар Рекс Тилерсон износе сасвим другачија виђења.

После свега што се издешавало у последњих годину дана, рекло би се да је за Москву мешање у америчке изборе на Трамповој страни било промашена инвестиција. Кремљ ће доживети да Америка пошаље тешко наоружање Кијеву тек када је на њено чело дошао човек кога је Путин наводно тамо довео. Зато се све чешће чује мишљење да се изборна интервенција Русима вратила као бумеранг – из страха да ће је оптужити за издају, америчка влада мораће да одустане од детанта, чак и од најмањих корака у том правцу, који ни код једне друге администрације, изузев Трампове, не би побудили сумњу.