Мост преко Аде на проверу

Др Александар Поповић је рођен 1971. у Београду. Средњу школу завршио је у Москви, а студије хемије у Београду. Магистрирао је 1996. године на Универзитету на Флориди у САД, а докторирао 2002. године на Хемијском факултету у Београду, где тренутно ради као доцент. Потпредседник је Демократске странке Србије. Вишеструки је југословенски атлетски репрезентативац, шампион и рекордер. Од 2004. до 2007. године био је први човек Министарства за науку и заштиту животне средине у Влади Републике Србије.

Сада је министар Рударства и енергетике.

Колико сте, господине Поповићу, упућени у живот Београђана и проблеме његових житеља?

– Свакако да јесам јер сам Београђанин. Возим просечна кола, нервирам се што немам централно грејање, иду ми на живце саобраћајне гужве и мало слободних паркинг места. Проблеми наших суграђана су и моји. Једина предност коју имам је у томе што сам, захваљујући послу који обављам, имао прилику да их сагледам дубље и боље од многих .

Ако то и постанете – шта бисте најпре учинили?

– Најпре бих саставио тим поштених, стручних, оперативних и брзо радећих људи. Друго је хитна израда дугорочних стратегија развоја саобраћаја, пољопривреде, урбанизма, образовања, екологије... и после тога, наравно, рад на њиховој примени. Чињеница да досад нисмо имали визију развоја града нас је и довела до тога да немамо мост изграђен од 1974. године, да имамо мањак места у вртићима, неизграђену канализацију, лошу покривеност делова града школама, установама културе ...

Како би грађани контролисали рад Вашег тима?

– Сваке године би тај тим њима подносио извештај о урађеном, а што је могуће чешће бисмо сондирали јавно мњење шта ваља, а шта не. Што се тиче контроле и јавности рада, а она је најбољи начин за борбу против корупције, планирам успостављање јавних набавки електронским путем, односно објављивање и тендера и целокупних документација на Интернету. То значи право грађана да имају непосредни увид у та збивања, чиме бисмо и новац уштедели.     

Најављујете борбу против корупције „која данас у граду постоји или се сумња да постоји”, а изјавили сте „да у вашем тиму неће бити људи којима ће се у глави вртети проценти”. На кога сте мислили?

– ДСС није све време од 2000. године у градској власти, пре се може рећи да он ту власт обавља симболично преко својих секретара. Кључна овлашћења, ипак, припадају градоначелнику. Верујем да је сврсисходно смањити његова овлашћења и пренети их на чланове већа и секретаре. Што се тиче корупције, чињеница је да грађани сумњају да она постоји и да неки потези могу да наведу на мисао да нешто није у реду.

На који пројекат конкретно мислите?

– Мислим, рецимо, на мост преко Аде. Правно гледано чињеница је да државни орган може да повери посао или у складу са домаћим законом који регулише јавну набавку, или по прописима друге државе или финансијске организације, уколико споразум са том државом или организацијом ратификује скупштина. Ако се не испоштује домаћи закон, а истовремено се не ратификује споразум, то онда буди сумњу да није све у реду, да можда постоји и корупција. Много је отворених питања. Треба ли Београду толико скуп мост са косим затегама, а не неупоредиво јевтинији гредни мост? Зашто мост три пута прескаче Саву? Колики ће бити додатни трошкови изградње саобраћајница, петљи, па и тунела испод Топчидерског брда до Аутокоманде? Почињемо ли заправо прескуп пројекат који ће довести до нових, апсолутно непотребних инвестиција.

Ако постанете први човек  града, да ли ћете испитати документа у вези са изградњом моста?

– Наравно да хоћу. О свему томе разговараћу са стручним људима, а грађани ће моћи да добију одговор на сва питања.

Претенденти за прву градску фотељу листом истичу потребу изградње мостова и метроа. Чиме Ви можете да гарантујете да би ти пројекти били остварени?

– Много тога лошег је наслеђено. Чињеница је да је претходна градска власт учинила и много позитивних ствари, али верујем да се може и више и боље и брже. Нисам човек који даје велика обећања, али ћу се договарати са инвеститорима, члановима Владе Србије, финансијским институцијама и стручном јавношћу.

Једна од Ваших одличних идеја јесте смањење бирократије и увођење електронског шалтера. Да ли сте стајали, на пример, пред шалтером у Палати правде где се за један документ чека и по три сата?

– Ту нисам, али обилазим градске општине. Пројекат „Београд без шалтера” је једноставан. Уколико будем изабран, првог дана ће нова градска власт донети одлуку да не може један градски орган два пута да тражи исти документ од грађанина у папирној форми. У року од две године грађани ће моћи да добију свој документ у било којој општини. При том, било који градски орган неће моћи да малтретира грађане за документ који и сам може да набави од колега из другог градског органа.

Као бивши успешни спортиста, шта ћете урадити да у граду буде бољих услова за спорт?

– Кренуо бих у два правца. Изградио бих што више терена за рекреативни спорт, поготово на периферији. Затим улагао у већ постојеће који тренутно не раде, попут базена у Новом Београду и Дорћолу. И, наравно, уз обнову 30 школских сала до 2012. године, потребно је снажно помоћи организацију школских спортских такмичења.