Јункер над Балканом

Ди­пло­мат­ска не­де­ља за на­ма, за пред­сед­ни­ка Алек­сан­дра Ву­чи­ћа од­ви­ја­ла се на ре­ла­ци­ји Бе­о­град–Бер­лин–Со­фи­ја, с јед­ном кључ­ном по­ру­ком ко­ју је из­ре­кла и не­мач­ка кан­це­лар­ка Ан­ге­ла Мер­кел: да је им­пре­си­о­ни­ра­на на­чи­ном ка­ко Ср­би­ја из­во­ди ре­фор­ме на европ­ском пу­ту. Ипак, на кра­ју не­де­ље про­ве­де­не на те­ри­то­ри­ји „за­пад­но­бал­кан­ске ше­стор­ке”, Жан-Клод Јун­кер, ко­ји је фи­на­ле овог пу­та већ на­ја­вио за 2025. го­ди­ну, за­зву­чао је по­ма­ло као мла­ди Мир­ко То­па­ло­вић из Ко­ва­че­ви­ће­вих „Ма­ра­то­на­ца” кад се бо­рио за свој део на­след­ства. „Не­ћу до­зво­ли­ти да бу­дем пре­ва­рен”, по­ру­чио је пред­сед­ник Европ­ске ко­ми­си­је, до­да­ју­ћи: „Да­кле – пр­во су­шти­на, он­да ка­лен­дар.”

Та­ко је на кра­ју бал­кан­ске тур­не­је го­во­рио Јун­кер за Дој­че ве­ле, а то је, уоста­лом, ре­као и у че­твр­так у Со­фи­ји пред чел­ни­ци­ма „ше­стор­ке”, са­мо не­што фор­мал­ни­јим је­зи­ком. Из­ја­вио је да се на­кон по­се­те зе­мља­ма за­пад­ног Бал­ка­на вра­ћа у Бри­сел с об­но­вље­ним уве­ре­њем да је ре­ги­о­ну ме­сто у ЕУ, да при­сту­па­ње др­жа­ва ре­ги­о­на ни­је сан, већ ре­ал­ност ко­ја ће се оства­ри­ти, али и да су са­го­вор­ни­ци раз­у­ме­ли да се мо­ра ве­ћа па­жња по­све­ти­ти спро­во­ђе­њу ре­фор­ми, а ма­ње да­ту­ми­ма.

 

Су­ми­ра­ју­ћи ути­ске с бал­кан­ске тур­не­је, на ко­јој је пред­ста­вљао Стра­те­ги­ју про­ши­ре­ња ЕУ на за­пад­ни Бал­кан, упо­зо­рио је да све зе­мље мо­ра­ју да окон­ча­ју све би­ла­те­рал­не те­ри­то­ри­јал­не су­ко­бе ко­ји тра­ју и да ту не­ће би­ти усту­па­ка. По­сле су­сре­та с Алек­сан­дром Ву­чи­ћем у по­не­де­љак у Бе­о­гра­ду, Јун­кер је ре­као да је на­кон раз­го­во­ра са срп­ским пред­сед­ни­ком оп­ти­ми­ста ка­да је реч о пу­ту Ср­би­је у ЕУ. До­та­кло га је, из­гле­да, и уз­бу­ђе­ње Иви­це Да­чи­ћа ко­ји је на зах­те­ве ко­ји сти­жу из Бри­се­ла по­ру­чио – не­ће­мо због ЕУ из­вр­ши­ти ха­ра­ки­ри.

Ни про­те­кла не­де­ља у Ср­би­ји, да­кле, као ни она прет­ход­на ка­да је у го­сти­ма био Сер­геј Ла­вров, ни­је оску­де­ва­ла у зна­чај­ним спољ­но­по­ли­тич­ким кон­так­ти­ма, али ни по­слов­ним те­ма­ма. Док је Јун­кер у Бе­о­гра­ду у по­не­де­љак раз­го­ва­рао с пред­сед­ни­ком Ву­чи­ћем, пред­сед­ни­ца Вла­де РС Ана Бр­на­бић у Лон­до­ну је при­су­ство­ва­ла Ин­ве­сти­ци­о­ном са­ми­ту за­пад­ног Бал­ка­на ко­ји је ор­га­ни­зо­ва­ла Европ­ска бан­ка за об­но­ву и раз­вој. „Ре­ги­о­нал­но ин­фра­струк­тур­но по­ве­зи­ва­ње при­о­ри­тет је Ср­би­је у на­ред­ном пе­ри­о­ду”, на­гла­си­ла је пре­ми­јер­ка Бр­на­бић на по­чет­ку не­де­ље.

А већ кра­јем сед­ми­це, то су у Со­фи­ји по­твр­ди­ли и Алек­сан­дар Ву­чић и бу­гар­ски пре­ми­јер Бој­ко Бо­ри­сов, ко­ји је ука­зао да зе­мље ре­ги­о­на до са­ми­та ЕУ–за­пад­ни Бал­кан у ма­ју у Со­фи­ји тре­ба да спре­ме ам­би­ци­о­зне про­јек­те за бо­љу по­ве­за­ност. Ву­чић је из­ја­вио да је при­ли­ком по­се­те Бер­ли­ну у уто­рак „с не­мач­ком кан­це­лар­ком Ан­ге­лом Мер­кел при­чао по ко зна ко­ји пут о ауто-пу­ту Ниш–При­шти­на и ко­ли­ки зна­чај би он имао за То­плич­ки округ, Ниш, Ме­ро­ши­ну, Ни­шав­ски округ и дру­ге кра­је­ве Ср­би­је”, на­ја­вљу­ју­ћи да ће се с ње­го­вом из­град­њом кре­ну­ти кра­јем ове го­ди­не.

Овим раз­го­во­ром с не­мач­ком кан­це­лар­ком де­лу­је да су не­ке ства­ри раз­ја­шње­не. Нај­ва­жни­је, на­рав­но, оне ко­је се ти­чу пре­го­во­ра Бе­о­гра­да и При­шти­не и пот­пи­си­ва­ња прав­но­о­ба­ве­зу­ју­ћег спо­ра­зу­ма, на ко­ме, ка­ко је Ву­чић на­гла­сио, Не­мач­ка ин­си­сти­ра од 2008. го­ди­не. На кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре с Ан­ге­лом Мер­кел, он је ре­као да је Ср­би­ја спрем­на за ком­про­ми­сно ре­ше­ње, та­ко да и јед­на и дру­га стра­на не­што из­гу­бе и до­дао да Ср­би­ја не сме да бу­де пот­пу­ни гу­бит­ник. И на­да се, до­дао је, да ће, уз по­др­шку Не­мач­ке и Ан­ге­ле Мер­кел, би­ти по­стиг­ну­то ком­про­ми­сно ре­ше­ње за Ко­со­во.

„Ја ми­слим да љу­ди у Ср­би­ји, гле­да­ју­ћи у бу­дућ­ност, тре­ба да раз­у­ме­ју шта је то што до­би­ја­мо, шта је то што оста­вља­мо на­шој де­ци. Ја ми­слим да на­шој де­ци не тре­ба да оста­вља­мо су­ко­бе, не тре­ба да оста­вља­мо оно што ми у про­шло­сти ни­смо ус­пе­ли да раз­ре­ши­мо већ да на­пра­ви­мо чи­сте ра­чу­не за бу­дућ­ност”, ре­као је Ву­чић.

Кан­це­лар­ка је де­ло­ва­ла рас­по­ло­же­но на тој кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре, ве­ро­ват­но не са­мо због то­га што је на­пра­вљен спо­ра­зум Ср­би­је и Не­мач­ке о рат­ним ме­мо­ри­ја­ли­ма на те­ри­то­ри­ји Ср­би­ји и Не­мач­ке, што је, ка­ко је ре­кла, „кључ­на тач­ка у од­но­си­ма две зе­мље и по­клон ко­ји је до­нео пред­сед­ник Ср­би­је”. „За­и­ста нас је им­пре­си­о­ни­ра­ло на ко­ји на­чин Ср­би­ја иде пу­тем ре­фор­ми, то се ви­ди и на осно­ву ин­ди­ка­то­ра бор­бе про­тив ко­руп­ци­је. Охра­бру­је­мо Ср­бе да на­ста­ве тај пут и по­др­жа­ва­мо европ­ску пер­спек­ти­ву Ср­би­је”, по­ру­чи­ла је још Мер­ке­ло­ва. И оста­ви­ла, зва­нич­но, да се Бе­о­град и При­шти­на са­ми до­го­во­ре шта ће би­ти са­др­жи­на прав­но­о­ба­ве­зу­ју­ћег спо­ра­зу­ма.

На пи­та­ње но­ви­на­ра оче­ку­је ли да тај спо­ра­зум са­др­жи и зах­тев да Ср­би­ја при­зна Ко­со­во, она је ре­кла да „ни­је она та ко­ја ће про­пи­са­ти шта мо­ра да се де­си”. „Ми смо раз­го­ва­ра­ли шта је по­жељ­но, шта тре­ба ура­ди­ти, али ини­ци­ја­ти­ва по­ла­зи од Ср­би­је. Пред­сед­ник Ср­би­је је ту глав­ни ак­тер. Ми раз­го­ва­ра­мо о то­ме и по­др­жа­ва­мо ства­ри ка­да се тра­жи на­ша по­др­шка, али ја не­ћу де­ли­ти са­ве­те, по­го­то­во не у јав­но­сти”, до­да­ла је Мер­кел.

И док ју­жну срп­ску по­кра­ји­ну и да­ље по­тре­са про­блем де­мар­ка­ци­је „гра­ни­це” с Цр­ном Го­ром, што им је пред­у­слов за уки­да­ње шен­ген­ских ви­за, у Бри­се­лу је, по­сле пре­ки­да због уби­ства Оли­ве­ра Ива­но­ви­ћа, об­но­вљен тех­нич­ки ди­ја­лог При­шти­не с Бе­о­гра­дом. Али, већ су­тра­дан, у сре­ду, глав­ни ту­жи­лац Спе­ци­јал­ног су­да за рат­не зло­чи­не над Ср­би­ма на Ко­со­ву Деј­вид Швен­ди­мен из­ја­вио је да мо­ра да на­пу­сти по­сао у кри­тич­ној фа­зи ра­да овог су­да. Ка­ко је Швен­ди­мен по­ја­снио за бри­тан­ски „Гар­ди­јан” – он од­ла­зи због „инер­ци­је Стејт де­парт­мен­та”.