Србија диже инвестициони рејтинг

Навео је пример Румуније, која је имала покушај нереалног повећавања плата, што није било одрживо, и да зато не треба да идемо преко „губера”.

Планирани раст БДП-а за ову годину износи 3,5 одсто и он је, према речима министра финансија, пројектован на очекивањима оживљавања производње у пољопривреди и енергетици, а у 2019. години морамо да нађемо друге изворе раста. Он сматра да у наредном периоду можемо да одржимо буџетски дефицит на нивоу 0,7 одсто БДП-а, и истиче да је Србији од највећег значаја сада да дође до инвестиционог рејтинга, односно да је као поуздану и повољну инвестициону дестинацију тржишта препознају пре међународних рејтинг агенција.

Вујовић сматра да аранжман са Међународним монетарним фондом треба наставити због подршке реформама и континуитета побољшања кредитног рејтинга. Реч је о такозваном програму чуваркућа или Инструмент координације политике (ПЦИ), који не предвиђа финансијску подршку, већ договоре око реформских мера.

„Ми смо само два мала корака до инвестиционог рејтинга. Мислим да је то нешто што би Србија морала да оствари у наредних годину, годину и по дана, максимално две године“, рекао је министар финансија на јучерашњем „Копаоник бизнис форуму” на панелу на коме су представљени резултати владе, указано на проблеме и понуђена решења.

Србија је према његовим речима успела да доведе у равнотежу расходе и приходе, захваљујући чему смо у 2017. години имали буџетски суфицит од 1,2 одсто БДП-а, а планирали смо дефицит од 1,7 одсто БДП-а.

„Успели смо да преокренемо линију дуга, то јест да смањимо учешће дуга у БДП-у, у чему су нам помогли и девизни курсеви, односно пад долара, као што су нам раније одмагали”, рекао је Вујовић и додао да је наш дуг у доларима још увек око 8,5 милијарди.

За достизање одрживог и брзог раста неопходне су: макроекономска стабилност, јаче инвестиције, виши степен продуктивности и стабилан финансијски сектор, који може да подржи инвестиције, закључио је министар финансија.

ММФ међутим има нешто конзервативнију процену када је реч о расту БДП-а. Шеф канцеларије ММФ-а у Србији, Себастијан Соса, очекује раст од око три одсто у овој години. Он је похвалио досадашње напоре Владе Србије у постизању фискалне консолидације подсетивши да је дошло до великог смањења дефицита и да је он претворен у буџетски вишак.

„Резултати су заиста сјајни на макроекономском плану. Србија је сада много финансијски стабилнија”, навео је Соса на панелу посвећеном програму структурних реформи за Србију.

Међутим, није пропустио да не подсети на оно што није урађено, а то су: рационализација јавног сектора, реформа јавних предузећа и приватизација преосталих државних предузећа. Као успешне примере приватизације навео је продају „Железаре” и „Галенике”.

Ко кључни извор будућег раста навео је повећање инвестиција, које су ниске и износе 17 или 18 одсто БДП што је мало у поређењу са 32 одсто колико имају динамичнија тржишта.

„Србији су зато потребне веће инвестиције из приватног и јавног сектора, као и веће улагање у инфраструктуру”, рекао је Соса и као слабости навео сиву економију, владавину права и ефикасност правосудног система.

Регионална директорка Светске банке, Линда ван Гелдер, сложила се да је Србија „остварила фантастичне финансијске резултате”, али је указала да мора да реформише јавна предузећа. Она је подсетила да је потрошено 1,5 милијарди евра на „спасавање разних банака и јавних предузећа”. Као добар пример навела је реформу „Железница Србије”, које су укинуле непрофитне линије и годишње зарађују три милиона долара.

Павле Петровић, председник Фискалног савета, сматра да је држава већ пуно преузела на своја леђа, када је реч о дуговима јавних предузећа, због чега је под хитно потребна њихова приватизација и проналажење стратешких партнера.

„Рударско-топионичарски басен ’Бор’ треба што пре приватизовати. ’Петрохемију’ исто тако. Тржишни услови су добри да то може сада да се уради”, рекао је Петровић.

Код јавних предузећа, као што су ЕПС и локална јавна предузећа, треба да дође до повећања њихове ефикасности и модернизације, јер само тако реформисана предузећа могу да генеришу инвестиције и да буду значајан покретач привредног раста, оценио је он. Држава би, према његовим речима, требало да омогући већи простор приватном сектору како би он у будућности повукао привредни раст.

„За то је, међутим, потребно дати равноправне услове да би и они могли да инвестирају”, изјавио је он.

Петровић: Удео плата и пензија ограничити на 11 одсто БДП-а

Председник Фискалног савета Србије, Павле Петровић, сматра да удео

плата и пензија, у ономе што се произведе за годину дана, не треба да буде виши од 11 одсто, а учешће зарада у јавном сектору не више од осам процената.

Према његовим речима, раст плата и пензија треба да прати економску снагу земље тако да, ако је реални раст привреде од 3,5 до четири процента, значи да би толико могле да се повећају плате и пензије номинално, наравно увећане за стопу инфлације.

Уравнотежени буџет је, како каже, могућ и није рестриктиван јер отвара простор за додатна трошења у наредним година зато што ће се смањивати субвенције за државна и јавна предузећа под условом да се реформе у том сектору и спроведу.

Други извор уштеда види у смањењу каматних стопа за задуживање државе, које ће уследити са падом јавног дуга услед уравнотеженог буџета.

Петровић је оценио да ће се јавни дуг земље смањити у наредних пет година, са садашњих нешто мало изнад 60 процената, на испод 50 одсто или на 45 посто заједно са реституцијом, што је према мишљењу Фискалног савета горња граница за привреде као што је српска.

Приватни сектор да буде иновативнији

Заменик директора Међународног монетарног фонда (ЕУ) за Европу, Танос Арванитис, оценио је да ће се макроекономска стабилност одржати, али да фокус треба ставити на јавни сектор и побољшање приватног сектора који, како каже, мора да постане конкурентнији и иновативнији.

„Приватни сектор мора да генерише више радних места. Држава не сме да буде главни покретач економског раста. Мора се контролисати јавна потрошња, као и да се ради на побољшању положаја жена на тржишту рада”, рекао је он.

Говорећи о финансијском сектору он је указао да још није постигнуто да се „појача динаризација” и смањи „евроизација”.

Влаховић: Реално да привредни раст буде изнад 3,5 одсто

Председник Савеза економиста Србије, Александар Влаховић, сматра да је реално да Србија ове године има привредни раст од 3,5 одсто и више. Он је у уводном излагању на „Копаоник бизнис форуму” рекао да је јавни дуг Србије близу 60 одсто БДП-а и да сада имамо бољи кредитни рејтинг од неких земаља ЕУ.

Према његовим речима, влада се мора придржавати тога да се раст базира на инвестицијама и извозу, док раст приватне и државне текуће потрошње треба да буде у складу са оствареним стопама БДП, и навео да је то било успешно у 2015. и 2016. док је у 2017. допринос инвестиција и извоза у привредном расту смањен.