Златни сет медаља
Једноставно, морало је то да се догоди баш у Енглеској. Ивани Шпановић није било суђено да то буде Лондон и Светско првенство на отвореном, али планетарна шампионка постала је у Бирмингему, „под кровом”. Када је несрећни стартни број прошлог лета срушио њене снове о златној медаљи, очај и бес је каналисала у још јачи мотив, веру и жељу да стане на највиши врх постоља и чује „Боже правде”. Тако је и било под сводовима „Баркликад арене”, дочекала је да јој легендарна Американка Бритнти Рис стисне шаку и стане степених испод ње.
Ивана је коначно комплетирала сет медаља са светских дворанских првенстава, урадила исто оно што ју је још као јуниорку погурало ка сазвежђу атлетских великана. Засијала је 2008. године у Бидгошћу на Светском првенству у дворани, за злато око врата био јој је довољан скок од 6,61 метра. У Бирмингему је доскочила до 6,94 и тако заокружила причу „под кровом” из Сопота 2014 (бронзана са 6,77) и Портланда две године касније ( са 7,07 до сребра). Српска атлетика броји укупно четири одличја, прво је донео „небески летач” Драгутин Топић (бронзу са 2,32 м) на Шампионату у Паризу 1999. Ипак, Шпановићева је усмаљена када су у питању светски шампионати на отвореном – власник је две једине бронзане медаље, из Москве 2013. (6,82) и Пекига 2015. (7,01) и „женске” атлетске олимпијске – бронзане из Рија (7,08).
– У Бирмигем сам отишла по злато и једино то ме је занимало. Толико пута сам била близу и обично ми је Американка Рис у претпоследњем или последњм скоку односила победу, без обзира што сам имала боље серије у просеку. Она је врхунски такмичар и достоја поштовања. Има осам златних медаља са највећих такмичења, а када имате такву конкуренцију, преостаје само да се сконцентришете на оно што сами морате да урадите. Овог пута сам успела – изјавила је Шпановићева за „Спортски журнал”.
Припретила је Рис и у Бирмингему, у четвртој серији је преузела вођство, али трајало је тек пар минута. Ивана је одговорила шампионски и потврдила оно што су она и њен тренер Горан Обрадовић најавили још пред полазак из Београда. Нема сумње да је могла још даље, али на срећу није се обистинило Обрадовићево „пророчанство” да ће се злато ковати на даљини око 7,10 метара. Учитељ шампионке није губио веру ни када је Рис повела трку, упркос чињеници да је пре победоносног скока осетила бол у нози.
– Ништа Ивану није могло да поремети. Када је видела резултат Американке све карте је бацила на четврти скок. Сачекала је да на прави начин уђе у даску и одрази у најповољнијем тренутку и то је донело оно што смо желели – рекао је Обрадовић који је признао да није гледао скок Американке у шестој серији.
Све пехове и недаће Ивана је златним скоком из Бирмигема бацила иза себе. Пред њом је још неколико година мукотрпног рада и доказивања, а није тајна да каријеру жели да заврши са још два шампионска скока који јој недостају – на олимпијским играма и светском шампионату на отвореном, како би златом опточила књигу своје већ сада блиставе каријере. Те највеће мете су у Токију и Дохи, а до тада је пред њом још доста посла, а први најважнији да на лето у Амстердаму одбрани титулу европске првакиње.
Данас у подне шампионки ће бити приређен дочек, али не испред Градске скупштине, већ у атлетском дому, дворани на Бањици тачно у подне. Симболика је јасна у сваком смислу, а не треба сметнути с ума да је Ивана два најбоља резултата остварила управо у Београду, 7,10 на отвореном,2016. и трећи свих времена у дворани, за златну европску медаљу од 7,24.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
