Велика епидемија малих богиња

Од почетка октобра прошле године регистроване су 3.162 особе оболеле од малих богиња, док је код 1.594 болест лабораторијски потврђена у Институту „Торлак”. Већина оболелих била је невакцинисана, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса.

Грађани се с правом питају шта још, осим вакцинације, може да се уради како би се спречило ширење епидемије и да ли се очекује раст броја оболелих.

Епидемиолог проф. др Зоран Радовановић сматра да је питање дана је када ће број умрлих постати двоцифрен и да здравствене власти морају да инсистирају на поштовању прописа. То значи и да не сме да се догађа да невакцинисано дете без оправданог разлога долази у дечји колектив, да је важно да се кажњавају несавесни родитељи, као и одговорни за ширење панике, али и доктори који издају лажне потврде о постојању алергије код детета. Наиме, неки родитељи плаћају лекаре да им издају лажне потврде да је дете алергично на јаја, па оно у том случају не сме да прими ММР вакцину.

– Није се подбацило с противепидемијским мерама, већ је бојкотовано њихово спровођење. Није ствар до епидемиолога, већ до инспекције и судова. Неки се питају како је могуће да у суседној Црној Гори немају епидемију ове болести. То је зато јер су мали Црногорци заштићени у великом проценту. Важно је уплашене родитеље предшколске деце приволети да се уразуме. Све остало је много мање важно. Предшколски узраст је потенцијални резервоар заразе од којег превасходно зависи даљи ток епидемије. Такође, здравствени радници биће тестирани и вакцинисани. Та активност је већ у току – наглашава др Радовановић.

Он напомиње да не постоји строга граница безбедног узраста који је заштићен. У начелу, природним путем (заражавањем у детињству) заштићено је 95 одсто рођених пре половине шездесетих година прошлог века. Вакцинација је почела 1971. и обухватила је 1970. годиште. Те особе су добиле једну дозу вакцине, која од 10 до 15 година штити у врло високом проценту, а касније ублажава клиничку слику.

Ревакцинација, давање друге дозе, уведена је формално 1993. за децу рођену 12 година раније.

– Требало би да су безбедни сви рођени од 1983. године и касније. Међутим, обухват је, због санкција, био низак и 1996. достигао је тек 50 одсто – упозорава др Радовановић.

Епидемије малих богиња пријављене су на територији свих већих градова у Србији и у бројним општинама. Ипак, чини се да је најтежа ситуација у Београду, где живи трећина оболелих од морбила и где је забележено шест смртних случајева.

Примаријус др Предраг Кон, епидемиолог београдског Завода за јавно здравље, напомиње да су мале богиње изразито заразна болест. Статистика показује да је, закључно са 28. фебруаром, у Београду око 20 одсто деце која имају пет, шест или седам година и даље невакцинисано, да је оних који имају од седам до 10 година вакцинисано од 95 до 97 одсто, а старијих до 14 година више од 97 одсто. То се осликава и на структуру оболелих, јер деца предшколског узраста најчешће оболевају.

– Они који имају више од 30 година, а оболе, углавном се заразе од невакцинисане деце која вирус донесу кући. На тај начин вирус добију и они који су половично вакцинисани. Нема трајног решења за епидемију осим вакцинације веће од 95 одсто. Најтврђи орах је у Београду, где је најдубље ушла антивакцинална активност. Тренутно више од 5.000 деце у главном граду Србије није добило цепиво. У престоници је од 2007. године обухват вакцинације мањи од 95 одсто, а нагло опада после 2011. године. Најмање вакцинисаних било је 2016. године – 65 одсто. Овако како се сад жестоко реагује, тако је требало те 2016. године, а када је Београд у питању, можда чак и раније – сматра др Кон.

Ако се не промени тренд вакцинисања у предшколском узрасту, следе и епидемије заушака и рубеола, додаје наш саговорник, а уколико се избегава давање деци четврте дозе вакцине у другој години, за пет до десет година можемо да очекујемо чак и епидемију дифтерије, тетануса и великог кашља. Тренутно је само 78,81 одсто деце вакцинисано овим цепивом.

– У односу на то шта би могло да се догоди, могу да кажем да су нас мале богиње само помиловале. Када се појави епидемија грипа, научили смо да затварамо школе на неколико дана и да се она умири. Међутим, с малим богињама то није добро решење јер је њихова инкубација од седам дана до 21 дан. Ми се вероватно налазимо у максимуму епидемије, која ће полако опасти у неколико наредних недеља. Дакле, у наредним месецима неће имати толику снагу – додаје наш саговорник.

Многи људи се питају има ли смисла да се вакцинишу у одраслом добу. Неке приватне здравствене установе нуде ту опцију, што се наплаћује од 5.000 до 8.000 динара. Др Кон каже да је најважније да свако процени ризик и одлучи да ли ће то да уради, али да је много битније да здравствени радници, посебно они који раде с децом, добију вакцину. Антивакцинални лоби, сматра он, приказује као истину нешто што је немогуће, а то је да они који су вакцинисани оболевају и шире болест.

– Да ли је време за испитивање одговорности није најбитније, али је важно да нико не буде без одговорности. Бесмислена је и теза да су безбедне само вакцине које се производе у Србији. Неки родитељи траже гаранцију државе да би детету дали вакцину. Држава се својим законима на неки начин обавезује, али није јасно како би могла да буде гарант. То је исто као када би се гарантовало да дете, када крене у школу, никад неће имати никакав проблем. Неке ствари не могу у потпуности да се гарантују. Остављање детета незаштићеног носи најмање хиљаду пута већи ризик по малишана и друштво него да буде вакцинисано – додаје др Кон.

Око милион грађана у Европи није вакцинисано основним вакцинама против болести које се могу спречити вакцинацијом, због чега се повећава број држава које се суочавају с епидемијама, како се раније мислило, већ заборављених болести.