Скупштина и болесници

Образлажући свој предлог за допуну дневног реда изменама Закона о избору народних посланика, којима би се увела обавеза да кандидати имају лекарско уверење да су здрави, Живковић је рекао: „Постоје разне сумње, чак и мишљења неких институција, па и неких лекарских удружења, који су ми послали своја мишљења у току седнице, да је очигледно да су најпаметнији, то кажу лекари, да поновим, најпаметнији, најспособнији, најлепши, најдуховитији, најкреативнији међу вама, који се данас од вас једини јавља за реч, кажу да није једини, али да постоји оправдана сумња да је у парламенту заступљена болест копрофагија и да неки од њих то очигледно показују у својим наступима. И то није једини. Да бисмо спречили да овај парламент буде место где ће се ширити зараза неких болести, не говорим само о малим и великим богињама, него о копрофагији, или скатофагији, прихватите мој предлог.”

Било је оних који су питали Живковића како се зове болест, он је поновио, али није објашњавао каква је то болест. Зато се постарао Марјан Ристичевић, који је пет минута после тога рекао да је Живковић посланицима дао дијагнозу  „копрофагија” и додао: „Рекао нам је, на српском, да једемо г... Па, ако бих то ја радио, родбина господина Живковића би носила црнину. Он има среће, не једем жуто. О дијагнозама је причао човек с дијагнозом, који је због психијатријске дијагнозе био неспособан за војску. И да се обратим на руском, тражим да се донесе алко-метар, што Руси кажу – у нас проста сказали, ета аљкахорник. То је човек који се обрадовао пожару, са сигурном дијагнозом, он је последњи који може да прича о дијагнози.”

Према енциклопедијама и речницима „у медицини, једење измета, обично властитог, јавља се код тежих психичких болести (на пример, хроничне распаднуте шизофреније) и код тежих урођених или стечених интелектуалних дефеката (имбецилност, идиотлук). У речницима се, такође, каже: „Копрофагија је медицински термин за конзумирање фекалија. Корисно за случајеве када сте у фином, а опет не превише медицински образованом друштву.”

Живковић је термин „копрофагија” употребио да би политичке противнике увредио, а да избегне казну за вређање, коју предвиђа пословник. И да је Марјан Ристичевић само „превео” шта је Живковић рекао јер је, сасвим сигурно, мало оних који су то знали, било би добро јер грађани треба да знају шта њихови представници говоре у парламенту. Тиме што је у наставку на простаклук одговорио простаклуком, показао је да није много одмакао од онога коме је одговарао. Своју „дијагнозу” о оба актера ове приче грађани ће дати на неким наредним изборима.