Србија ипак помера казаљке

– Ста­ти­сти­ке по­ка­зу­ју да су тог пр­вог по­не­дељ­ка по­сле про­ме­не вре­ме­на са­о­бра­ћај­не не­сре­ће че­шће јер су љу­ди, по пра­ви­лу, не­и­спа­ва­ни и са сла­би­јом кон­цен­тра­ци­јом – об­ја­шња­ва проф. др Гор­да­на Де­дић, не­у­роп­си­хи­ја­тар, пси­хо­те­ра­пе­ут на Кли­ни­ци за пси­хи­ја­три­ју бе­о­град­ске ВМА. Она ка­же да се у тих не­ко­ли­ко пр­вих да­на ја­вља­ју гла­во­бо­ље, да мно­ги има­ју по­ви­ше­ни крв­ни при­ти­сак, а не­ки и ср­ча­не смет­ње. 

Све то ути­че на пад укуп­не про­дук­тив­но­сти, иако је је­дан од раз­ло­га за уво­ђе­ње дво­стру­ког ре­жи­ма ра­чу­на­ња вре­ме­на био раст про­из­вод­ње и ве­ћа ис­ко­ри­шће­ност днев­не све­тло­сти.

Пр­ва ини­ци­ја­ти­ва за про­ме­ну ра­чу­на­ња вре­ме­на у ве­зи је упра­во с тим на­сто­ја­њем да ви­ше ко­ри­сти­мо днев­ну све­тлост. Ре­ги­стро­ва­на је још у дру­гој по­ло­ви­ни осам­на­е­стог ве­ка, ка­да су Фран­цу­зи­ма су­ге­ри­са­ли да на тај на­чин сма­ње по­тро­шњу све­ћа за осве­тље­ње. Пред­лог су, за­бе­ле­же­но је, пр­ви при­хва­ти­ли Нем­ци, и то у вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та, 1916. го­ди­не, а у САД су не­дав­но из­ра­чу­на­ли да по­ме­ра­ње ка­заљ­ки до­при­но­си уште­ди енер­ги­је у вред­но­сти од по­ла ми­ли­јар­де до ми­ли­јар­ду до­ла­ра.

У Ср­би­ји не­ма слич­них про­це­на, је­ди­но су нам из „Елек­тро­при­вре­де Ср­би­је” са­оп­шти­ли да се због пре­ла­ска на лет­ње ра­чу­на­ње вре­ме­на нај­ве­ће уште­де у елек­трич­ној енер­ги­ји оства­ру­ју у осве­тље­њу, јер се сат ка­сни­је укљу­чу­је и јав­на и кућ­на ра­све­та. „По­ре­ђе­њем ра­ни­јих по­да­та­ка, од­но­сно по­тро­шње у да­ни­ма пре и по­сле пре­ла­ска на лет­ње ра­чу­на­ње вре­ме­на, про­сеч­на днев­на уште­да елек­трич­не енер­ги­је на под­руч­ју Ср­би­је до­сти­же око 500.000 ки­ло­ват са­ти, што је око 0,4 од­сто од про­сеч­не днев­не по­тро­шње у том пе­ри­о­ду, ко­ја се кре­ће око 98 ми­ли­о­на ки­ло­ват са­ти”, са­оп­шти­ли су нам из ЕПС-а. Кад се ових 0,4 од­сто днев­не уште­де по­мно­жи са 210 да­на, ко­ли­ко тра­је пе­ри­од лет­њег ра­чу­на­ња вре­ме­на, до­би­ја­мо око 85 од­сто днев­не по­тро­шње стру­је. Друк­чи­је ре­че­но, за свих се­дам ме­се­ци по­ме­ре­них ка­заљ­ки за је­дан сат уна­пред Ср­би­ја уште­ди не­што ма­ње од јед­ног да­на по­тро­шње стру­је!

Пред­но­сти има и у по­љо­при­вре­ди и свим дру­гим де­лат­но­сти­ма ко­је за­ви­се од днев­ног све­тла, али про­блем је у то­ме што нај­ве­ћи део ста­нов­ни­штва (осим тре­ће сме­не) по­ме­ра­ње ка­заљ­ки до­жи­вља­ва као не­при­јат­ност, ко­ја има и сво­је пси­хо­со­мат­ске по­сле­ди­це.

Проф. др Гор­да­на Де­дић ка­же да рад­ном на­ро­ду пре­о­ста­је да се то­ком ви­кен­да кад до­ла­зи до ове про­ме­не до­вољ­но на­спа­ва, и то и у су­бо­ту и у не­де­љу, да би­смо по­не­де­љак до­че­ка­ли од­мор­ни и испа­ва­ни. То је оно што мо­же­мо да учи­ни­мо, ма­да је, пре­ма не­ким ис­тра­жи­ва­њи­ма, ка­же про­фе­сор­ка, ор­га­ни­зму по­треб­но чак че­ти­ри не­де­ље да би се адап­ти­рао на тај је­дан сат про­ме­не вре­ме­на.

Од­лу­ка о уво­ђе­њу дво­стру­ког вре­ме­на, и у Европ­ској уни­ји, и код нас, па и у ве­ћем де­лу све­та, ве­ро­ват­но је до­не­та без до­вољ­но уви­да у ове не­га­тив­не ефек­те по здра­вље, али сад очи­глед­но на­сту­па пе­ри­од ка­да ће пре­по­ру­ка Европ­ског пар­ла­мен­та ипак до­ве­сти до не­ких про­ме­на. Од ко­јих је нај­ва­жни­ја про­ме­на за­ко­на.