Колико Србија добија падом долара

За последњих седам година најбоље је прошао онај ко се задужио у доларима, иако је каматна стопа на кредите у тој валути била највиша. Долар је пре седам година вредео 70 динара, а данас 51 динар, рекао је јуче Радован Јелашић, гувернер НБС. Наши грађани се не задужују у доларима, јер кредита индексираних у тој валути нема, али зато Србија има део девизног дуга у „зеленим” новчаницама, па пад вредности долара у односу на евро донекле олакшава наше дужничко бреме.

Додуше, више од три четвртине спољног дуга Србије је у еврима, а тек петина у доларима.

Ипак, пад америчког долара иде нам наруку, јер су наши девизни приливи углавном у еврима. Како каже аналитичар Горан Николић, спољни дуг од око 27 милијарди долара, када се прерачуна у евре, сада износи „само” 17,8 милијарди евра. Пре пет година у валутној структури српског спољног дуга америчка и европска валута су биле готово подједнако заступљене. Крајем прошле године, прецизира наш саговорник, 75 одсто нашег спољног дуга био је у еврима, 14 одсто у доларима, пет одсто у у специјалним правима вучења и исто толико процената у динарима.

– Удео долара у спољном дугу је много опао. Већина нашег дуга према Светској банци и Париском клубу је у доларима, док се у последњих пет година повећао дуг предузећа и банака у еврима – напомиње Николић, наводећи да је на крају 2001. један евро вредео 0,93 долара, крајем прошле године 1,47 долара, а сада 1,59 долара.

Реална вредност динара према корпи валута (коју 70 одсто чини евро, а 30 одсто долар) у односу на крај 2000. крајем прошле године била је прецењена за чак 99,4 одсто, указује др Млађен Ковачевић. То стимулише српска предузећа и становништво да се олако задужују.

– Један од разлога огромног раста нашег спољног дуга, али и задуживања становништва у земљи, јесте изузетно ниска вредност страних валута. Када грађани узму кредит уз валутну клаузулу и нижу камату, мисле „није проблем да га вратим”, а поготово што знају да долар сада вреди око 16 динара мање него крајем 2001. године (тада је вредео 67,67 динара, а сада 50,69 динара) – каже Ковачевић.

Ко се задужио пре седам година у доларима, а у мањој мери и у еврима, заиста је прошао добро, вели овај економиста. Поготово ако су му динарска примања реално знатно порасла. Део привреде се убрзано задужује у иностранству, јер је валутни курс стимулативан и „било би то лепо, када би могло дуже да траје”. Ковачевић је, међутим, уверен да ће невоље настати када се „скрцкају” све девизе од приватизације и када дођемо у ситуацију да више враћамо него него што будемо могли да се задужујемо у иностранству.

Прошле године се Србија задужила око осам милијарди долара, највише предузећа и банке. Од тог износа, након враћања дугова, остало је 4,2 милијарде долара, а када се томе дода краткорочно задуживање од 720 милиона долара, нови дуг у 2007. укупно је достигао готово пет милијарди долара.

С друге стране, од продаје предузећа лане смо остварили 2,19 милијарди долара, портфолио инвестиције су износиле 911 милион долара (од куповине акција домаћих предузећа), а по основу дознака наших људи из иностранства у Србију је стигло још 4,08 милијарди, долара. Тако се у земљу укупно слило нето 10,7 милијарди, што је условило велику понуду девиза и пад њихове вредности изражене у динарима, објашњава Ковачевић.

Пад вредности страних валута успоравао је раст инфлације, а становништво и предузећа су куповала страну робу по врло повољним ценама изражено у динарима. Али, упркос томе, истиче Ковачевић, негативни ефекти су већи. Домаћа роба се све теже продаје, па је трговински дефицит премашио 9,5 милијарди долара, а број запослених се од 2000. године смањио за 250.000.

Поред тога, уместо високог суфицита у размени услуга, у последње три године и у овом делу спољне трговине бележимо дефицит, а због све исплативијег увоза, гуши се и домаћа пољопривредна производња.