На два места у исто време

ИНТЕРВЈУ
У Београду су у току две модне манифестације, да ли је напорно, ма колико се чинило лепим, свако вече пратити таква дешавања поготово што сте Ви новинарка, али и мајка?

– Морам да признам да сам разочарана што се два највећа модна пројекта одвијају у исто време. Распоред, односно готово истовремено приказивање ревија мојим колегама и мени задаје велике главобоље. Пуно је афирмисаних, али и малих дизајнера чији рад пратим и поштујем. Међутим, ове сезоне неколико ће их ипак остати ускраћено за медијску афирмацију због преклапања термина и непрофесионалног приступа послу организатора манифестација.

Обично се мисли да је извештавање са оваквих „лајф стајл” догађаја врло једноставно и да се убраја у „лакше новинарство”. Да ли се слажете са таквим оценама?

– Сумњам да је једноставно да од раног јутра будете на послу, да проводите сате у монтажи, а онда у касним поподневним часовима отрчите до куће да се пресвучете, нашминкате, „набаците” осмех и настављате даље пут културних и модних дешавања. Већина нас је без трунке слободног времена готово преко целе недеље, а често и без слободних викенда. За нас нема празника, јер је то време када „лакше” форме долазе у први план. Ипак, ово је област која мојој природи одговара. Замислите само да се бавим црном хроником? Мислим да не бих издржала.

Да ли је тешко промовисати моду у Србији у условима када је просечна плата 250 евра?

– Морам да признам да су плате на Студију Бе знатно веће, али када сам почела да радим и ја сам се уз минималац довијала на разне начине. Мода је одувек била моја пасија. Уз баку која се бавила креирањем, али и шивењем гардеробе, моје је било само да нацртам шта 
желим. Касније када сам и сама научила да шијем увек сам преправљала мамине и бакине хаљине тако да су ме сви питали ко ми је стилиста. Ја једноставно у томе уживам.

Један сте од малог броја модних новинара који би ускоро требало да постане магистар политичких наука? Намеравате ли да мењате сектор и пређете у озбиљнији, као што је политика?

– Ја јесам завршила магистарске студије на Теорији културе на ФПН, али тема мог магистарског рада је „Феномен моде у медијима” што је потпуно адекватно сектору који пратим. Такође, специјализирала сам електронске медије што ме везује за телевизију. Да будем искрена, овај темпо умара, захтева да стално будеш млад, леп и брз што не оставља пуно простора за усавршавање. Ја желим и даље да се усавршавам . На јесен планирам да упишем докторске студије и да се за десетак година нађем у улози професора на неком од домаћих државних факултета.

Који је Ваш рецепт за усклађивање породичних и приватних обавеза?

– Породица је увек била и биће моја највећа подршка, приоритет и ослонац. Седмогодишња Ања, троипогодишња Теодора и мој супруг Александар једини имају право на моје слободно време. Није лако све држати под контролом: кућне обавезе, домаће задатке, оцене, посао,
факултет. Ипак, ако рецепт уопште постоји, онда би он гласио: 100 грама толеранције, 100 грама компромиса, 200 грама добре воље ... и бесконачно љубави.