Амерички купац ружичасте телевизије

Жељко Митровић јуче није одговарао на позиве и поруке из редакције „Политике”, а за данас је најавио састанак са регионалним директорима својих телевизија. Како је најављено, Митровић ће свом менаџменту саопштити пословне одлуке које је донео о будућности свих телевизија са префиксом Пинк у Србији и региону.

Упућени кажу да су Митровићеви мотиви да прода део компаније – финансијске природе. Консолидовани извештај о пословању целе групације за 2017. годину још није објављен, а претходну годину компанија је завршила са плусом на рачуну од 56 милиона динара. Међутим, компанија Жељка Митровића оптерећена је кредитима. Тако су дугорочне обавезе ове компаније на крају 2016. године износиле 5,48 милијарди динара, што је око 45 милиона евра. Краткорочне обавезе „Пинк интернешенела” износиле су 2,03 милијарде динара (16 милиона евра).

„Пинк” остварује и велике пословне приходе, који су на крају 2016. године на нивоу целе компаније били већи од 6,5 милијарди динара. Из извештаја се види и да је „Пинк” корисник такозваних меких кредита, које држава даје по повољнијим каматним стопама. Обавезе Жељка Митровића према Агенцији за осигурање и финансирање извоза (АОФИ) на дан 31. децембра 2016. године износиле су 3,65 милиона динара. Највећи поверилац „Пинк интернешенела” је АИК банка бизнисмена Миодрага Костића. Ова банка је 25. јануара 2016. године купила дуг „Пинка” према некадашњој Хипо Алпе Адрија банци. Комплетан износ зајма био је већи од 10 милиона евра, а АИК банка га је купила по цени од 4,7 милиона евра. Због дуга према Хипо банци пословни објекти „Пинка” у Шимановцима и у Улици незнаног јунака били су под хипотеком. Након што је АИК банка исплатила комплетну купопродајну цену хипотеке су избрисане, наводи се у финансијском извештају ове компаније.

Све то, према оцени брокера Ненада Гујаничића, значи да је „Пинк” на крају 2016. године био прилично задужен. Укупан нето дуг износио је 7,5 милијарди динара.

– Наравно, битне су и камате по којима се ова компанија задуживала, али генерално говорећи, задуженије компаније тешко могу рачунати на повољне услове, ако говоримо стриктно о тржишним кредитима. Када се задуженост стави у контекст профитабилности, нето дуг „Пинка” на крају 2016. године био је 3,8 пута већи од његовог профита пре камата, пореза и амортизације (ЕБИТДА), што се може карактерисати као прилично висока задуженост. Такође, дуг на крају 2016. био је 1,7 пута већи од капитала компанија, што такође указује на солидну задуженост – оцењује Гујаничић за наш лист.

Мањински власник „Пинка” је компанија „Дајрект медија”, чији удео у овој фирми износи 10 одсто.

Аналитичар Драгољуб Анђелковић за „Политику”, каже да су мотиви Жељка Митровића да прода део своје компаније ККР-у пре свега финансијске природе.

– Када је о новцу реч, нема пријатељства – објашњава наш саговорник.

Са друге стране, мотив ККР-а је ширење геополитичког утицаја на регион, додаје наш саговорник.

– Ако говоримо о евентуалној измени уређивачке политике, мислим да се у Црној Гори она неће много променити. Локална уређивачка политика Телевизије Пинк М у Црној Гори је стигматизовала српску заједницу. Са друге стране, могло би да дође до промена кад је реч о телевизији у Босни и Херцеговини, јер је Пинк БХ имао коректан однос према Републици Српској – каже Анђелковић.