Симбол радости и обнове живота

Ускрс представља најзначајнији хришћански празник који се празнује још од другог века нове ере. Тога дана је Исус Христ, према веровању, васкрсао из мртвих подаривши људима вечни живот и спасење. Ова светковина се обележава у рано пролеће, симболишући оживљавање природе после зимског мртвила. Спада у покретне празнике и слави се прве недеље после пуног месеца, на сам дан пролећне равнодневнице или непосредно после ње.

„Ускрс се убраја у најстарије хришћанске празнике и глорификује основни постулат вере – ускрснуће”, каже културолог Весна Марјановић. „Прво се обележава Христов улазак у Јерусалим на магарцу, где га је дочекала одушевљена гомила дарујући га гранчицама цветне палме. Код нас је као замена узето врбино дрво, које прво листа. Одатле празници Цвети и Врбица, који се славе шесте недеље поста”, истиче наша саговорница. За њих се везује прегршт лепих народних обичаја. Претпоследња недеља поста назива се „цветна недеља”. Тада би се окупљале цветоноснице, девојке које би брале, сушиле и садиле цвеће. Враћајући се из шуме доносиле би гранчице леске, дрена, глога и њима китиле куће, зграде за стоку. Такође, посебно раздрагану традицију представљале су поворке девојака, „лазарица” које су изводиле свој плес певајући пред сваком кућом, за шта су заузврат добијале поклоне. Овај обичај наговештавао је развој девојчице у девојку стасалу за удају. Веровање је налагало да се мора ићи три пута заредом у „лазарице”, иначе би се могла очекивати нека несрећа. На тај начин су девојке биле чуване од преране удаје. Својом песмом и игром даривале су домаћине жељама за напредак и успех. У данима цветне недеље девојке би се китиле врбом и копривом, верујући у њихова магична, лековита својства. Врба је представљала симбол рађања, па су се девојке обавијале врбовом гранчицом, како би биле плодне. Сматрало се да коприва може да одбрани од демона који напада породиље, па им се она стављала под јастук. Девојке су избегавале да перу косу ове недеље да им не би цветала. На сам празник Цвети садиле су цвеће, верујући да ће бити најлепше и најмирисније ако се засади баш на тај дан.

Наредне, такозване велике, седмице жене су водиле рачуна да не обављају никакве шиваће послове, али их је чекало обиље обавеза да би Ускрс дочекале како доликује. У већини крајева ускршња јаја се боје на Велики петак. „Улога жене је да припреми јаја за велики празник. Традиционално, фарбана су црвеном бојом, а оне које су биле веште осликавале су их воском. Прво јаје се назива ’чуваркућа’ или ’страшник’ и оно се задржава у кући да је штити од несреће и болести. Остала јаја домаћица је намењивала куму, свештенику итд”, наглашава Весна Марјановић и додаје да је јаје одувек представљало симбол живота и рађања, па га је и хришћанска црква прихватила као део традиције у величању Христове победе над смрћу и његовог ускрснућа. Ручак је био постан, најчешће се спремала чорба од парадајза, пребранац. Иначе, у прошлости је постојало веровање да је Велики петак повољан за девојачка бајања и гатања. Ако на тај дан девојка украде цвеће из цркве и стави га под главу пред спавање, сматрало се да ће те ноћи уснити свог будућег мужа.

Према речима Весне Марјановић, субота уочи Ускрса била је резервисана за прављење обредних хлебова. Тај обичај је највише распрострањен у Војводини, нарочито у Банату. Особито је украшаван такозвани ускршњак, мешен од пшеничног брашна, кићен босиљком и јајима. Жене су такође спремале свечани ручак за сутрадан, састављен од сарме, јагњећег печења, салата и колача. На сам дан Ускрса домаћица би спремила послужавник са колачима, слатким, кафом и црвеним јајима, којима би служила госте. Уместо уобичајених речи људи би при сусрету размењивали поздрав: „Христос воскресе!”, „Ваистину воскресе”!

Постоји обичај у Војводини да младићи поливају изабранице свога срца водом, па би оне најтраженије ускршње јутро дочекале потпуно мокре. Другог дана Ускрса у неким крајевима момци би са ускршњим штапом симболично и лагано ударили девојке да би им показали наклоност и да би оне задражале лепоту и здравље током целе године, а заузврат би добијали ускршње јаје. Негде би девојке имале прилику да се „освете”, па би поподне имале право да било ком мушкарцу проспу кофу воде на главу. Тај дан је такође био намењен дружењу и посећивању, па су жене доносиле на поклон колаче и јаја за све укућане.