Фенербахче у финалу

Кошаркаши Фенербахчеа су убедљивом игром кренули ка одбрани титуле европског првака. Зауставили су у првом полуфиналу у блистајућој Штарк арени Жалгирс, највеће изненађење ове сезоне и прекинули бајку за коју је најзаслужнији четвороструки освајач овог трофеја као играч, Шарунас Јасикевичијус, пред којим је блистава и тренерска каријера. Ипак, на другој страни имао је свог учитеља са којим је у дресу Панатинаикоса освојио своју последњу Евролигу, мајстора над мајсторима, који ће прекосутра имати прилику да подигне свој јубиларни десети трофеј.

Очекивало се да ће најтрофејнији европски стручњак искористити квалитет свог састава, направити игру по мери многих асова, који се пре свега увек подређују тиму, а онда неко искочи, буде „меч винер“, одради улогу која му је додељена на бриљантан начин. Утакмицу је тактички добио Обрадовић, бритком и физички изузетно јаком литванском тиму одбраном по којој је поодавно постао чувен, одузео је моћ, свео нападачке опције на минимум и без већих проблема добио утакмицу.

Шампион је, тако, од почетка наметнуо ритам, контролисао утакмицу највећим њеним током, а Жалгирис ни једном није био у вођству. Фенербахче је имао у неколико наврата двоцифрену предност, читањем у одбрани освојио велики број лопти и натерао противника на грешке, што је у великој мери одредило и ритам и резултат. Турски тим имао је чак осам више освојених лопти (13-5) и девет мање изгубљених (19-10), што јасно показује на ком се фронту овај прави кошаркашки рат одвијао.

Уводни део утакмице показао је шта је Обрадовић припремио, избацио је из игре унутрашњу линију Жалгириса и спречио отворене шутеве за три поена. Литвански шампион више од пет минута није постигао кош из игре, али ни Фенербахче није материјализовао изузетно добру игру у одбрани (7-1), јер напад није функционисао баш најбоље. Улазак искусног Датомеа донео нападачку предност шампиону, Италијан је погађао из свих позиција, а прорадила је и игра „два на два“ у главној реализаторској улози са Весели који је летео и летео и на веома ефектан начин поклањао одушевљене многобројним турским навијачима. Предност је расла до максималних 12 у првом полувремену,  али Жалгирис је упркос 12 изгубљених лопти на одмор отишао са минусом од само шест поена.

Агресивном одбраном Фенербахче је на старту треће деонице дошао до неколико лаких поена из транзиције и 13 поена вишка, а онда је уследила фуриозна серија Жалгириса од 11-0 и у најави је била узбудљива и неизвесна завршница. А, онда је Обрадовић повукао добитнички потез, увео је у Игру Бобија Диксона (Мухамед Али), који је потпуно разбио одбрану Жалгириса. Крајем треће деонице и почетком последње нанизао је 10 поена, вратио шампиону двоцифрену предност и до краја утакмице више није било неизвесности.

Фенербахчеу је ово треће узастопно финале, а Обрадовић верује да његов тим има простора да поправи игру у нападу.

Добили смо утакмицу какву смо очекивали и за какву смо се припремали, против тима који се никада не предаје. У неколико наврата смо имали пристојну предност, али Жалгирис нас је натерао да дамо све од себе. Пронашли смо начин да се вратимо, а одбрана је пресудила. Ушли смо у велико финале, хвала навијачима, који су заслужили да због њих одиграмо још бољу утакмицу и освојимо трофеј – рекао је тренер Фенербахчеа Жељко Обрадовић.Штарк арена. Гледалаца: 17.000. Судије: Јерезуело (Шпанија), Радовић (Хрватска) и Латишевс (Летонија).

ФЕНЕРБАХЧЕ: Томсон, Мели 4, Вонамејкер 9 (једна „тројка“), Слукас 14 (1), Нанели, Гудурић, Весели 8, Калинић 2, Али 19 (3), Дувериоглу 4, Датоме 16 (2). Није играо Махмутоглу.

ЖАЛГИРИС: Дејвис 12, Пенгос 16 (1), Тупан 6, Удрих 2, Јанкунас 4, Милакнис, Мицић 5, Вајт 10, Кавалиаускас 5, Улановас 7 (У1).

 Нису играли Сајус и Валинскас.