​Брза трака за Косово, спора за ЕУ

После Самита „ЕУ – Западни Балкан” јасно је, чини се више него икада раније, да нема „брзе траке” која би земље овог региона одвела у обећану ЕУ, али зато постоји друга „брза трака”, а она би требало да доведе до споразума између Београда и Приштине. Или, како је то по завршетку скупа објаснио председник Европског савета Доналд Туск: економија и број становника западног Балкана не могу бити проблем за пут ка Европској унији, али је у региону по становнику више невоља него у Немачкој и Француској заједно. Јасна порука свих вођа Европске уније из Софије, сажео је Туск, била је да западни Балкан има „европску перспективу”, али „није никако намера ЕУ да тај процес наруши тако што би наговестила и неку брзу траку”.

Када је реч о „косовској траци”, Александар Вучић је, у низу интервјуа које је имао пре и после софијског самита, објашњавао да ништа осим компромиса не може да доведе до трајног мира.

 

У разговору за немачки „Рајнише пост”, председник Србије је казао да Србија тражи компромисно решење и да се уваже не само интереси Срба с Косова већ и интереси Србије. Он је, такође, упозорио да би могло доћи до новог таласа српског национализма уколико се не нађе решење прихватљиво за већину.

Вучић је демантовао медијске написе по којима су му САД испоставиле план за решење косовског питања. Он је, међутим, открио да је добио „назнаке, начела, принципе у којима има пристојних ствари”, али и решења с којима није сагласан. Да такозвана Квинта (Британија, Француска, Немачка, Италија и САД), чији су се представници прошле седмице састали у Вашингтону, нема никакав план за Косово, тврди и Кајл Скот. Он каже да је „нормална дипломатска пракса да се земље које имају сличне ставове састају с времена на време како би размениле мишљења и ускладиле своју политику”. Али то, категоричан је Скот, не значи да постоји план Запада о Косову. „Све су то фантазије маштовитих медија”, оценио је амерички амбасадор.

Објашњавајући читаоцима немачког дневника шта би било фер решење, Вучић је рекао да је „незамисливо да Србија, при решењу конфликта, на крају стоји празних руку”. Он је, међутим, оценио и да би „могло бити да Срби принесу већу жртву”. О томе шта је компромис за Београд, српски председник није желео да се изјашњава јер би, како је рекао, то могло да ослаби преговарачку позицију Београда. А на питање да ли су Срби заиста спремни на компромис, Вучић је одговорио негативно и поручио да се за то „морамо борити”.

Ових дана он је говорио и о потреби да се превазиђе мржња између Срба и Албанаца. Вучић је, како пише шпански „Паис”, повређен размишљањима попут оних у Српској православној цркви, по којима је напуштање Косова превисока цена коју би Србија требало да плати за улазак у ЕУ јер је реч о колевци српског народа. На овакве ставове Вучић одговара да би било какав оружани сукоб због Косова, или неки други етнички сукоб или тензије којих још има у региону, угрозили Србију.

Хашим Тачи се активно укључио у рад самита у Софији, очигледно задовољан што бојкот шпанског премијера Маријана Рахоја није проузроковао веће непријатности по Приштину. Он је чак био једини који је изразио разумевање за став шпанске владе, али је то учинио уз опаску да не може бити паралела јер „Косово није Каталонија”. Најавио је да је спреман на наставак дијалога с Београдом и да би споразум могао бити потписан за шест до девет месеци. Комесар ЕУ за европску суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан на „Твитеру” је поставио фотографију на којој су поред њега још и Вучић, Туск и Тачи и написао: „Свеобухватна, обавезујућа нормализација између Србије и Косова кључ је за регионалну стабилност и напредак на њиховим путевима ка ЕУ.”

У сенци самита остала је седница Савета безбедности УН о Косову, одржана почетком седмице, где је шеф српске дипломатије Ивица Дачић изнео низ оштрих оцена западним амбасадорима. Наводећи да је дијалог Београда и Приштине запао у ћорсокак, генерални секретар светске организације Антонио Гутерес је у свом извештају констатовао и да су се у последња три месеца на Косово вратиле само три особе.

Дешавања у земљи била су у знаку неколико скупштинских одлука. Запослени у наменској индустрији успротивили су се променама у Закону о производњи и промету наоружања и војне опреме, којима је страним инвеститорима омогућено да учествују у приватизацији ових фабрика. На једној помало неуобичајеној седници, смењен је председник скупштинског Одбора за дијаспору Иван Костић. Из Двери су поручили да сумњају да је једини разлог за смену њиховог функционера то што је ова партија довела посланицу руске Думе с Крима, Наталију Поклонску.

Скупштина је формирала и Комисију за истрагу последица НАТО бомбардовања. А говорећи ових дана о том нападу на Србију, председник Парламентарне скупштине НАТО-а Паоло Али рекао је да „у потпуности” разуме зашто се јавно мњење у Србији противи уласку у ову алијансу, имајући у виду бомбардовање 1999. године, у којем је, „вероватно било грешака”.