Спомен-обележје Јернеју Копитару

Изазов ће му бити да остави печат у јавном простору јер, додаје, Београд све више пажње посвећује пешачким зонама и спушта град на реку што раде све светске метрополе. Мештровићев споменик на Авали за њега је бисер београдске архитектуре, допада му се Бетон хала и пристаниште, и не види, тврди, ништа проблематично у вези новог и старог Београда преко „Београда на води”.

Простор у центру града он је осмислио као ново место дружења у коме ће осим житеља тог дела моћи да уживају и скејтери.

– Раскрсница је сада оптерећена саобраћајем и чини се као да припада само аутомобилима. Мој биро то жели да промени и направи кутак у којем ће своје место наћи и деца, стари, пешаци, бициклисти... – истиче Жнидаршич.

Средина будућег трга од тробојних гранитних коцки биће празна и служиће као вишенаменска површина за јавне догађаје. Простор ће оплеменити подна фонтана која уноси шум воде, нова стабла, опрема за пењање, клупе, три велика канделабра јавне расвете...

Његов пројекат финансира компанија „Комтрејд”, односно поклања га Београду, а преуређење ће бити у оквиру реконструкције улица од Рузвелтове до Тадеуша Кошћушка које плаћа град. Тај посао почиње следеће године, каже градски урбаниста Милутин Фолић. Његов је избор, додаје, био Рок Жнидаршич зато што је један од најбољих архитеката у овом делу Европе за уређење јавних простора. Обојица су била у жирију конкурса за споменик Копитару који је организовала Градска управа Љубљане као одговор на поклон Београда, споменик Вука Караџића у Љубљани – у знак сећања на њихово пријатељство.

У конкуренцији 11 радова, прва награда припала је словеначком вајару Матјажу Почивавшеку.

– Реч је о савременом решењу које ће на прави начин обележити оно што се дешавало у 19. веку када је Копитар помогао Вуку Караџићу да обликује српски књижевни језик на темељима народног говора. Пролазак светлости кроз Почивавшекову скулптуру симболизује Копитареву улогу у тој реформи – истиче Фолић.

За вајара Мрђана Бајића, каже, има нечег додатно лепог што скулптура честог овдашњег госта, у два наврата гостујућег професора на ФЛУ-у, стиже као поклон града Љубљане.

– Сигуран сам да је његов конкурсни рад поузданог укуса и децентног скулпторског геста с разлогом изборио победу на конкурсу. Матјаж Почивавшек један је од најважнијих скулптора словеначке сцене, сада дугогодишњи професор ликовне академије у Љубљани,  образован у Америци и дуго живео у Паризу. Афирмисан још из времена велике југословенске сцене остао је пријатељ Београда и овдашњих уметника посебно Боре Иљовског и Бојана Бема – објашњава Бајић.

Аутор трга Рок Жнидаршич

Рок Жнидаршич рођен је 1977. године у Љубљани где је завршио Архитектонски факултет. На бројним конкурсима освајао је прве награде, а неки од његових изведених пројеката су: споменик жртвама свих ратова, Томанов парк и споменик Максу Фабијанију у Љубљани, основна школа и вртић у Церкљу на Крки, трг у Подгорици на којем ће бити споменик Францу Прешерну...

Добитник је Плечникове награде за дипломски рад, Плечникове медаље за рад из области архитектонске теорије и критике објављен у монографији о Едварду Равникару и Плечникове награде за луткарско позориште у Марибору.