Пусто спамамско

Рибарска бања, подно Јастребца, уме да изненади посетиоца: то је чисто, окречено, уређено место, плански грађено. Према археолошким налазима, око ових топлих, сумпоровитих извора палеолитски људи су обављали обреде лечења. У римско доба направљене су терме. У 12. веку Рибарску бању је као дар за пунолетство добио Стефан Немања. Турски амам је очуван све до почетка планске изградње, 1901. године. Тада је држава доделила концесију Врачарској штедионици. Амам је претворен у модерно купатило. Око њега је изграђено шест кућа за смештај гостију. Добиле су имена по територијама које су Карађорђевићи сматрали српским: "Србија", "Босна", "Херцеговина", "Далмација", "Стара Србија", "Црна Гора". Виле су изграђене брзо, између 1904. и 1907. Врачарска штедионица је направила уносан посао. Дивиденду су редовно делили акционарима. Бања је била добро посећена.

Најпознатији гост бање био је краљ Петар. На Топчидерској станици у Београду би сео у воз и после неколико сати излазио je у Ђунису. Одатле се фијакером довозио у бању где се лечио од реуматизма, али и обављао државне послове. Године 1913, двадесет петог августа, баш у Рибарској бањи потписао је декларацију о повратку Косова и Метохије матици, Краљевини Србији. Одседао је увек на првом спрату виле "Србија". Данас његова соба није посебно уређена. На краљево лечење подсећа само спомен клупа на којој седи и чека саговорнике.

Те прошловековне виле су окречене и добро одржаване – у њима су смештени пацијенти Специјалне болнице за рехабилитацију. Новоградња је чудан хотел "Поглед". Чудан је зато што се до њега стиже преко торња!? А на врху тог торња је посластичарница са белим седиштима и највећим тулумбама које смо видели. Од торња води мост до приземља хотела који је на брду, изнад старих вила. Са терасе "Погледа" отвара се видик на врхове 1.491 метар високог Јастрепца.

Падине Јастрепца, које се спуштају до саме Рибарске бање, ошумљене су јарболима букви и смрека. Права стабла, висока и по педесет метара. Израсла су густо, борећи се међу собом само за светлост – шпицевима крошњи.

Ноћном купању у отвореном базену не смета ни киша ни ноћни, планински ветар. Бања је на респектабилних 540 метара надморске висине. Конобари приносе пића до ивице базена с чије површине се диже пара. Температура воде је око 37 степени. Анализа састава, рађена у Бечу још 1834. године, показала је да ова вода "садржава киселину сумпорову, киселину соли и нешто мало гвожђа". Те је осим за уживање погодна и за лечење болести мишића и костију. Око базена се одржавају модне ревије и књижевне вечери. Крушевачки сликар Константин – Кокан Цветковић организује културна дешавања у бањи тако да скоро сваке вечери неко гостује.

Рибарској бањи предстоји процес претварања из болнице у спа-центар. Први корак ће бити реновирање великог амама који је сада у неупотребљивом стању али чија декоративна фасада и купола обећавају. Требало би да то постане луксузан спа-амам. Пусто спамамско!