Челична професорка
Проф. др Иванка Поповић, хемичарка с Технолошко-металуршког факултета (ТМФ), друга је жена ректор у историји највећег и најстаријег српског универзитета, дужој од два века. Тако се Београдски универзитет родно изједначио с Универзитетом у Новом Саду, а прво место и даље припада Универзитету уметности који је до сада имао четири ректорке.
Без обзира на то што је реч о припадници нежнијег пола, у академским круговима очекују да ће од 1. октобра, када новоизабраној ректори почиње мандат, БУ водити – чврста рука.
Професорка Поповић је за наш лист истакла да ће Универзитетом управљати уз једнако уважавање свих колега и „уз много договарања”. Мисли да се жене и мушкарци ректори разликују по методологији рада и сигурна је да ће се издвојити од претходника стварањем преко потребне стратегије деловања БУ. Зацртала је да реши спорну имовину факултета и испоштује жеље задужбинара, али и да преиспита где је болоњска реформа спроведена ваљано, а где формално. Битно јој је да се, уз науку, студенти активно баве спортом, а од ње се очекује и да спречи одлив мозгова.
Нова ректорка се у јавности помиње као најангажованији универзитетски борац за окончање питања оспореног доктората досадашњег градоначелника Синише Малог. Као један од најважнијих циљева у свом мандату истакла је и борбу за већу финансијску подршку државе Универзитету. Упитана да ли мисли да ће је и добити, сада када је на чело Министарства финансија дошао Мали, о чијем докторату тек треба да се изјасни трећа по реду универзитетска комисија, одговорила је да ће се Универзитет борити за више новца, а да од односа државе према високом образовању зависи да ли ће успети у томе.
Принципијелност и упорност, због којих је и хвале и куде, доказала је богатим искуством у руковођењу на БУ. Студије хемијског инжењерства започела је 1976. године на Универзитету Мериленд у САД, а наставила их на београдском ТМФ-у, где је и докторирала. Затим је постала продекан факултета, а онда и декан од 2006. до 2012. До избора на функцију првог човека у Капетан Мишином здању, била је проректора за међународну и међууниверзитетску сарадњу. Зато и не чуди што је међу кључне циљеве у првом мандату ректора зацртала дуплирање броја страних студената у наредних пет година, али и тежњу да БУ прикључи тренду удруживања европских универзитета.
Нова ректорка има више од 85 научних радова, добитница је медаље Српског хемијског друштва за успех и прегалаштво у науци. Каже да је толико посвећена послу да готово и нема слободног времена. А када га уграби, опушта се у зеленилу. Рођена је 1959. године у Рио де Жанеиру и потиче из угледне новосадске породице. Деда јој је био сенатор Дака Поповић, први бан Дунавске бановине, а отац амбасадор Гавра Поповић, југословенски дипломата. Говори енглески и немачки, а служи се француским и италијанским језиком.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
