Ко купује „Дајрект медију”
Једна од највећих маркетиншких компанија у Србији „Дајрект медија” ускоро би могла да добије новог власника, уколико Комисија за заштиту конкуренције прихвати захтев за преузимање акција упућен од стране „Јунајтед групе”. Сматра се да иза ове купопродаје стоји амерички инвестициони фонд ККР, мада поједини саговорници „Политике” тврде да главну улогу у овом аранжману има Драган Шолак, некадашњи власник кабловске компаније СББ и садашњи председник Управног одбора „Јунајтед групе”.
Шолака је као купца јуче именовао и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, стављајући трансакцију у контекст покушаја враћања „тајкунске хоботнице назад на власт”. Као продавца „Дајрект медије” Стефановић је означио Драгана Ђиласа, иако је он пре пет година саопштио да је продао ову компанију.„Јунајтед група” већ је власник Телевизије Н1, а „Дајрект медија” поседује 10 одсто удела у компанији „Пинк интернешенал”. Уколико се оствари овај аранжман, Жељко Митровић ће, како је саопштио, откупити овај удео у компанији „Пинк интернешенал”, а „Јунајтед група” ће преузети Пинк БиХ и Пинк Црна Гора.
Заправо, пре неколико недеља је објављено да је амерички ККР преговарао са Жељком Митровићем о куповини Пинк БиХ и Пинк Црна Гора, а ову трансакцију такође разматра Комисија за заштиту конкуренције.
О пословној сарадњи Шолака и Ђиласа већ је било речи у последњој кампањи за избор градоначелника Београда. Тада је откривено да је Ђилас продао зграду у Улици антифашистичке борбе 13б у Новом Београду компанији „Текхил плаза”, чије власништво наводно води до Шолака. Зграда је продата за 4,5 милиона евра, а купопродајни уговор је закључен крајем октобра, непосредно пре него што је Ђилас објавио да улази у предизборну трку. Управо на адреси продате зграде налази се седиште СББ-а.
„Дајрект медија” је фирма коју је 2001. године основао бивши градоначелник Београда Драган Ђилас и сматра се једном од најутицајнијих на медијској сцени Србије. Због дугачке листе клијената чије огласе дистрибуира медијима, Ђилас је често оптуживан да има утицај на медијску сцену Србије. Ова компанија има огранке у Словенији, Хрватској, БиХ, Црној Гори, Македонији, Бугарској и Албанији.
Ђилас је 2013. године саопштио да је продао „Дајрект медију” бугарском бизнисмену Красимиру Гергову, који је у својој земљи већ имао рекламну агенцију и мањинско власништво над бугарском националном телевизијом БТВ. Добар део српске јавности и данас сумња у ову трансакцију. То подгрева чињеница да у бугарском регистру привредних друштава огранак „Дајрект медије” није био у власништву Гергова, већ извесног Красимира Валентинова Петкова. Додатну сумњу изазива то што је на челу ове компаније и данас Јован Стојановић, један од Ђиласових најближих сарадника.
И државни органи Холандије покушали су да разреше ово клупко. Наиме, иако је објављено да је „Дајрект медија” продата Гергову, власник је заправо холандска фирма „Асканијус”. Како „Политика” сазнаје, током 2015. године, холандски истражни органи послали су допис српским властима тражећи податке о власништву „Дајрект медије”. Холанђани су заправо тражили помоћ јер су претходно блокирали платни промет и регистрацију овог предузећа због неусклађености са прописима. Сумњали су у прикривање стварног власништва. Даља истрага открила је да власништво „Дајрект медије” иде преко Холандије, Луксембурга, Британских Девичанских острва, Самое, Хонгконга, све до Француске. Ту се траг завршава, у фирми познатој по отварању фантомских компанија широм света, која се појављује у „Панамским папирима”.
Дакле, власник „Дајрект медије” је холандски „Асканијус”, а ову компанију поседује истоимена луксембуршка фирма, која је у власништву „Мојоман пропертис лимитид”, чије је седиште на Британским Девичанским острвима. Даље, власник „Мојомана” је фирма „Улисе инвестментс” из Самое. Траг затим води до компаније „Ош партнерс” (Hoche Partners) у Хонгконгу, чији је највећи акционар истоимена француска компанија. Као физички власник француске компаније „Ош партнерс” наводи се Жан-Данијел Коен. Са интернета се о њему може сазнати да је важан клијент адвокатске компаније „Мосак Фонсека” са Панаме, повезане са афером „Панамски папири”, коју је открио Међународни конзорцијум истраживачких новинара пре неколико година. У овим папирима фирма „Ош партнерс” појављује се као клијент приликом формирања 25 компанија широм света.
Међутим, на сајту „Ош партнерса” наведено је да се баве саветовањем и инвестицијама у следећим областима: некретнине, енергија, угоститељство, уметност и сировине. Нигде се не помиње улагање у тржиште реклама и маркетинга. Фирма је основана 2001. године, са седиштем у Паризу. Нигде се на њиховом сајту не може пронаћи информација да су постали власници водеће медијске компаније у Србији, нити било где у њиховом портфолију пише да имају икакве везе са пословањем у нашој земљи.
Основана још једна „Дајрект медија”
О садашњим везама Драгана Ђиласа са компанијом „Дајрект медија” сведочи податак да је у мају 2017. године у Улици антифашистичке борбе 13б основана фирма „Дајрект медија комуникације”. За директора је постављен управо Јован Стојановић, а регистрациону пријаву за ову фирму поднела је адвокатица Мирослава Дајч, некадашња шефица кабинета Драгана Ђиласа.
Стефановић: Укрупњавање структуре кроз коју се остварује утицај на медије
Упитан о томе зашто се медији не баве куповином „Дајрект медије” од стране СББ-а и зашто уједињење медијске империје пролази незапажено, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је да то говори о огромном утицају који Ђилас и Шолак остварују. О том утицају, наводи, писала је и покојна Верица Бараћ, говорећи о апсолутној контроли медија коју је тада Ђилас спроводио кроз своје агенције којима је куповао секунде и тиме директно утицао на телевизијски програм или на објављивање или необјављивање информација, преноси Танјуг. Стефановић је додао да је реч о потпуном укрупњавању „једне структуре кроз коју је више него јасно да се остварује утицај на медије којим ти тајкуни покушавају да остваре утицај на политички живот у Србији”.
Готово нигде, каже, можда само у једном или два медија, могло се прочитати нешто о том уједињењу, те нагласио да постоји страх да се помене име Ђиласа и Шолака у било ком смислу, па чак и кад се говори о њиховим пословним активностима. „Невероватно ми је и када се говори да су дали огроман новац НУНС-у, да то нико не сме да помене. Не могу да замислим да је Вучић рецимо дао НУНС-у толики новац, стотине хиљада евра, шта би онда било речено за тај НУНС? Какве би етикете добијали, како би били називани они који би се усудили да такав новац прихвате?”, упитао је Стефановић.
„Надам се да ћемо формулисати добар политички одговор овоме, јер друштво треба да се бори против такве врсте стварања монопола, пошто то јесте покушај стварања тела које треба да оствари цензуру, али не цензуру државе, јер у нашој земљи нема те цензуре”, навео је Стефановић и додао да постоји само цензура да се нешто објављује против таквих тајкуна.
„Није слобода јавне речи да смете да кажете о некима све, о некима ништа, слобода значи да сви морају да кажу све, али исто тако и да сви онда морају да истрпе. Не можете да свакаког дана о породици Вучића и нашим породицама говорите било шта, а да о њима не смете да кажете ништа”, каже Стефановић.
Ђилас је, додаје, јавни функционер и дужан је да трпи критику и исто тако су и медији дужни да преносе те информације. „Видећемо, наравно, у наредном периоду да ли ће то утицати на те који примају новац од Ђиласа и Шолака, на њихову објективност и активност”, закључио је Стефановић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
