Преферанс

Моја омиљена картарошка игра се зове преферанс. У преферансу, стратегија и тактика имају често много већи ефекат на финални резултат него квалитет карата. Правила преферанса се брзо уче. Међутим, постати мајстор у преферансу захтева много играња и искуства. Преферанс се игра у троје. Могу и четири играча да играју, али с тим да један од њих наизменично прескаче круг. Пред почетак партије, играчи извлаче карте. Најмања карта дели, а редослед играча је у супротном правцу казаљке на сату - од најмање до највише карте. Пре игре одржава се лицитација.

Кодекс понашања је врло прецизан и строг. Међутим, све се своди на три основна правила.

1. Не дозволите себи да варате на картама. 2. Понашајте се уљудно и пристојно за време, и после игре. 3. Не потцењујте противника, али му одајте признање на добро одиграној игри.

Ово је игра која може јако дуго да траје. Може чак и да се не заврши. Кажу да је један затвореник, осуђен на смртну казну, када су га питали шта му је последња жеља пред егзекуцију, изјавио да би волео да одигра партију преферанса.

Подсећањем читалаца ,,Политике” на ова основна правила преферанса, подвлачим паралелу са нашом тренутном политичком ситуацијом, што је више него очигледно.

Србија је тренутно картарошки сто који је постављен за поменуту игру. За формирање нове владе потребан је трећи. Ко ће то бити – зависи од вештине играча. Кибицери (народ) биће у трансу извесно време, а онда ће одустати од посматрања ове досадне и дуге игре, која је интересантна само учесницима и онима који држе карте у рукама.

Како ће се позиција у игри и карте у рукама пројектовати на наш живот? Тако што ће онај играч који има адут у рукама одредити даљи ток партије. Најбоље у тренутној позицији на талону стоји ДСС. Остали их углавном прате, али су им недостижни. ДС је пао на бетлу. Радикали имају санс са рупама. СПС је ту да ускочи као четврти пошто је, као што сте видели горе у тексту, на њих био ред да буду прескочени.

Компликована игра овај преферанс. Зар не?!

Док се ви играте, ван стола са чојом се дешава следеће: Нема споразума са ЕУ пре 11. маја. Визне олакшице не функционишу. У току је мртва трка између поборника западних вредности и њихових противника. У Србији сви знају шта НЕЋЕ, али не знају ШТА ХОЋЕ. Оли Рен шаље поруке, више не знам за кога он навија. Караџић и Младић су на слободи, а ето нама и Шешеља назад. И на крају сви на нове изборе у септембру.

Несрећни затвореник кога су стрељали по завршеној партији, дуже би живео да му је последња жеља била да у Србији учествује у изборним кампањама.

Продуцент