Придњестровље не да руске војнике

Резолуција није обавезујућа, а усвојена је са 64 гласа „за”, 15 „против” и 83 суздржана. Русија је осудила резолуцију јер је предложена за гласање без претходног усаглашавања.

Придњестровље је део Молдавије на истоку државе у коме претежно живе Руси и Украјинци, који се противе преовлађујућој политици Кишињева да се уједини са Румунијом. Када је Молдавија 1991. године у фази распада СССР-а прогласила независност, територија источно од Дњепра, али и град Бендер у којој је велика војна база, учинили су исто, што је довело до рата. Од 1992. године су међународне мировне снаге обезбедиле прекид војног сукоба, завршеног без значајних територијалних промена, а руски контингент се од тада налази у Придњестровљу. У саставу овог контингента су руски, молдавски, и војници из Придњестровља, као и војни посматрачи из Украјине.

Пре 12 година у Придњестровљу је одржан референдум, трећи по реду, на коме је потврђена жеља за независношћу од Молдавије, али и одлука 97 одсто изашлих да се такозвана Придњестровска молдавска република придружи Русији. Неко време је у Русији и Украјини био актуелан предлог о признању Придњестровља, али су га обе државе напустиле. У Украјини је промењена власт, а у Молдавији је на место председника 2016. године изабран кандидат Игор Додон, који одржава тесне везе са Москвом и противи се учешћу Молдавије у вежбама НАТО-а, као и формирању војне базе у овој земљи. Он је такође против повлачења руског мировног контингента, ту смештеног према споразуму из 1992. године који су потписали председници Молдавије и Русије.

Донедавни заменик председника руске владе Дмитриј Рогозин обавља и важну дужност специјалног представника председника Русије за Придњестровље. Прошле године је био у нарочитој жижи интересовања медија када су румунске власти забраниле прелет путничког авиона којим је требало да стигне у Кишињев, а потом да оде на прославу обележавања 25-годишњице руске мировне мисије у Дњестру. Румунске власти су саопштиле да не дозвољавају особи која је под санкцијама ЕУ да улази у њен ваздушни простор.

Прошле године у Бечу су после дуже паузе у оквиру ОЕБС-а постигнути договори између Кишињева и Тираспоља у областима које се односе на олакшавање живота становништва, попут признавања диплома, успостављања телефонских веза или омогућавања приступа пољопривредним областима. Ове разговоре је здушно помагала ЕУ, која је обезбедила и неке олакшице, попут бесцаринске трговине Придњестровља са ЕУ.

Руски став у вези са Придњестровљем гласи да уколико Молдавија жели да остане суверена држава – онда би требало да преговара са властима у Придњестровљу о неком облику федерације или конфедерације, али ако жели уједињење са Румунијом – треба да пусти Придњестровље.

Молдавија, која има проруског председника и проевропског премијера, суочава се са честим протестима, а само пре неколико дана демонстранти су се поново окупили и захтевали повлачење судске одлуке којом се избор проевропског кандидата за градоначелника Кишињева поништава. Протест су изразиле и САД и ЕУ.

После периода владавине проевропских снага у Молдавији, које су се суочиле са оптужбама за корупцију и криминал, порасла је подршка проруским политичким снагама. Молдавију у новембру очекују парламентарни избори.

Румунски министар: Прете нам руски напади

Букурешт – Румунски министар одбране Михај Фифор изјавио је да Румунији прете хибридни и сајбер напади и „свакодневна” агресија Русије на Црном мору, преноси Танјуг. „Мислим да нема једног дана без изазова” од стране Русије у ваздушном простору и територијалним водама Румуније, рекао је он за АП. Фифор је истакао да Румунија ради на томе да те „изазове” обесхрабри што је више могуће и што је могуће ефикасније. Према његовим речима, Румунија планира да повећа издвајања за одбрану са 1,81 одсто БДП-а на два процента ове године и пошаље више војника у Авганистан.