Споменик нашим, а светским кошаркашима
Четири стуба српске, али и светске кошарке – Борислав Бора Станковић, Небојша Поповић, Радомир Шапер и Александар Николић биће поново спона која повезује прошлост и будућност кошарке. Њима у част, али и нашој екипи која се 1950. у Ници такмичила у квалификацијама за Прво светско првенство у кошарци, требало би да буде подигнут споменик на Београдској тврђави између терена Партизана и Црвене звезде.
Иницијативу да се на овај начин одужимо људима који су стварали историју на паркету покренула је кошаркашица Наташа Ковачевић, која је после тешке саобраћајне несреће остала без ноге. Прича о споменику део је пројекта о њеном повратку на терен покренутог пре три године под називом „Скок”.
– Први део ове приче чини документарни филм који прати мој повратак на паркет, али и однос српске и француске кошарке, а други део је везан за подизање споменика утемељивачима српске кошарке.
Тренер те екипе и први професионални кошаркашки селектор југословенске репрезентације био је Француз Анри Хел. Тим је чинило 13 кошаркаша од којих су четворица касније ушла у „Кућу славних” и били стуб не само југословенске, српске, већ и светске кошарке. То су Бора Станковић, Небојша Поповић, Радомир Шапер и Александар Николић – прича Наташа Ковачевић.
Обележје би требало да буде високо око три метра. Постамент ће бити изграђен од гранита и месинга, а скулптура од бронзе.
Иако је ова репрезентација са Французом на челу начелно била југословенска, сви играчи који су је чинили долазили су из екипа Црвене звезде и Партизана. Због тога је одабрано да споменик буде подигнут на месту где се сада налази ограда која раздваја терене Звезде и Партизана. Постављање овог споменика имало би двоструку симболику – обнављање веза између српске и француске кошарке, али и рушење жичане и неких других ограда између ова два тима.
Великог утицаја на реализацију приче о Наташи и мултимедијалном пројекту „Скок” има Александар Милетић, новинар „Политике”, и продуцентска кућа „Синеспорт”. Редитељ филма је Ивица Видановић.
– Овај пројекат започет је у августу 2015. године, када је Наташа потајно размишљала да се поново врати на терен. Тада нико није могао ни претпоставити да ће она 11. новембра те исте године већ играти. То јој је омогућила протеза, чију је израду финансирао француски кошаркашки савез. Ову протезу израдила је фирма која је радила и протезу јужноафричком атлетичару и параолимпијцу Оскару Писторијусу. Нога за Наташу начињена је у Паризу, у Министарству одбране. Све је израђено од најсавременијих материјала да би могла да трчи и скаче. После свега Наташа је хтела да скрене пажњу на људе који су јој помогли, али и да ојача врло важну и велику причу између ова два савеза. Дошла је на идеју да управо овај споменик буде мост између прошлости и садашњости, онога што су кошаркашки савези били некада и онога што могу бити убудуће. То што је Хел тренирао нашу репрезентацију чији су чланови касније обликовали светску кошарку био је додатни мотив – објашњава Милетић.
Пројекат израде споменика финансирали би француски и српски кошаркашки савези. О овом су се сагласили и представници две државе пре месец дана. Све је потврђено на заједничком састанку министара спорта Лоре Флесел, најтрофејније француске олимпијске, и Вање Удовичића. Велики напор да овај пројекат буде реализован учинили су и Жан-Пјер Сјутат, председник Кошаркашког савеза Француске, Горан Радоњић, директор овог савеза, Дејан Томашевић, генерални секретар Кошаркашког савеза Србије, амбасада Француске у Србији и Предраг Даниловић, председник Кошаркашког савеза Србије.
Документарни филм о Наташи још није готов.
Планирано је да отварање споменика буде последњи кадар.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
