Породицама с бебом помоћ стиже сваког месеца

Захваљујући изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом, које ступају на снагу сутра, значајно се повећава износ родитељског додатка за прво, друго, треће и четврто дете. Уместо садашњих 39.000 динара, законом је предвиђено да родитељи за рођење првог детета једнократно добију 100.000 динара, за друго дете добијаће 10.000 динара месечно две године, за треће дете по 12.000 динара месечно десет година, а за четврто 18.000 динара месечно целу деценију.

Међутим, да би очеви и мајке добили родитељски додатак, законодавац је поставио неколико услова а то су, пре свега – редовна вакцинација све деце у породици. Тај податак надлежни органи провераваће једном годишње у евиденцији за имунизацију. У случају да се утврди да родитељи нередовно вакцинишу децу, исплата додатка у ратама биће прекинута до коначне одлуке Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Осим неопходне вакцинације, постоје и друга ограничења за примање родитељског додатка. С обзиром на то да се за треће и четврто дете новац исплаћује у ратама пуних десет година, исплата ће бити прекинута уколико деца не похађају обавезни предшколски програм. Исте санкције су предвиђене ако деца не иду редовно у основну школу. Право на родитељски додатак не могу да остваре ни родитељи који у моменту подношења захтева живе у иностранству, као и мајка новорођеног детета која је страни држављанин и која је исто или слично право већ остварила ван Србије, односно у земљи чији је држављанин.

Иако су ове одредбе наишле на осуду у једном делу јавности, законодавац је приликом састављања ових прописа имао на уму статистику која сведочи о ниској стопи вакцинације наших малишана, нарочито оних из маргинализованих друштвених група. Наиме, подаци изведених из истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у ромским насељима у Србији 2014. које су урадили Уницеф и Републички завод за статистику говоре да је свега 80 одсто деце у Србији примило све препоручене вакцине из националног календара имунизације до треће године живота, а статистика која бројкама слика здравље ромских малишана још је алармантнија – свега 44 одсто ромске деце обухваћено обавезном вакцинацијом.

Мање од две трећине ромских малишана похађа обавезни предшколски програм у поређењу са 98 одсто деце из опште популације, а стопа уписа ромске деце у основну школу износи свега 69 одсто. Подаци говоре да 97 одсто малишана из опште популације и 91 процената деце из најсиромашнијих породица уписује основну школу. Ако је судити према подацима Уницефа, само 85 одсто ромских малишана и 99 одсто деце из опште популације иде редовно у школу, а обавезно образовање завршава мање од две трећине ромских малишана и 93 одсто деце из опште популације.   

Иако су измене и допуне Закона о финансијској подршци породици са децом рађене с циљем да се поправи наталитетна слика нације, стручњаци који се баве демографијом нису убеђени да ће финансијске мере утицати на пораст наталитета. Они подсећају да веома сличне мере примењене у Македонији нису дале жељене резултате – није повећан број Македонки које рађају прво и друго дете, већ број Албанки које су почеле да рађају треће и четврто дете. С обзиром на то да се у Србији највећи број деце рађа у сиромашним породицама, а најмање деце рађају високообразоване и запослене жене, велика је дилема да ли ће финансијска давања мотивисати све жене да рађају.