​119 и по минута

После 134 године отишао је последњи воз с Главне железничке станице у Београду и ако се у томе тражи позитивна симболика она је вероватно у чињеници да се та композиција из Савског амфитеатра запутила у – Европску унију. Звиждук међународног воза за Будимпешту последњег дана прошлог месеца био је и увод у претходну седмицу препуну међународних контаката државног врха Србије, чији су заједнички именитељи, као и обично, Европска унија и Косово и Метохија.

У Београду су у понедељак боравили премијерка Норвешке Ерна Солберг и европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан, сутрадан је дошао украјински председник Петро Порошенко, у среду је председник Србије Александар Вучић учествовао у раду квадрилатерале у Грчкој, у петак и суботу премијерка Ана Брнабић је била у Софији, на Седмом самиту Кине и земаља Централне и Источне Европе. Између тога наши званичници редом су се опраштали од немачког амбасадора Аксела Дитмана који одлази на нову дужност, а стигли су сви да присуствују пријему у Амбасади САД поводом америчког националног празника Дана независности.

 

Једна од упечатљивијих порука стигла је од комесара Хана, који је рекао да је свима познато да је Косово „отворено питање”, али да није и „све и свја” да би Србија напредовала на европском путу. „Има још много других питања”, рекао је Хан наводећи да је очигледно да напредак у владавини права одлучује о брзини приступања Србије. Председник Вучић, који му је био домаћин, био је прилично уздржан приликом Ханове посете, али је у Солуну решио да отвори карте.

Тако смо сазнали да на састанцима са страним државницима, који обично трају два сата, од 120 минута разговора, о Косову разговарају 119 и по минута. „А пола минута пред излазак на конференцију за новинаре причамо о осталом. Просто људи треба да знају и да не помисле да постоји нека друга тема која може да се мери и пореди са Косовом”, истакао је председник Србије.

Ту, на састанку „балканске четворке”, један нови поглед на наш косовски проблем дао је бугарски премијер Бојко Борисов. Судећи по његовим речима, између Србије и њене јужне покрајине остале су још само – емоције. Говорећи о разговорима у Солуну, наиме, навео је да, када је реч о Србији, Грчка, Бугарска и Румунија увек подржавају њено чланство у ЕУ, као и напоре да „реши емоционално питање с Косовом”.

Наравно да је реч и о осећањима, али то свакако није све. Има нешто и у територији, рецимо. А колико је то тешко и озбиљно питање нагласио је Александар Вучић наводећи неколико дана раније – један метар Косова да вратимо био би добитак, јер сад немамо ништа. Посетивши домаћинство породице Петрић у Доњим Бањанима, којој је држава асфалтирала километар и 30 метара пута, Вучић је у разговору с новинарима изразио уверење да ћемо добити нешто више него што имамо сада. Том приликом Вучић је одговорио и на више пута понављане оптужбе да је обећао „предају” Косова кад дође на власт: „Највише се смејем највећим будалама које кажу да је Вучић неком нешто обећао када је дошао на власт. Сваки лекар може да установи то лудило. Да је тако било, знате ли колико би било среће у Вашингтону и Бриселу, а не као сада да не знају шта ће са Вучићем.”

Колико је, међутим, председник Србије био песимистичан, толико је Авни Арифи, шеф преговарачког тима Пришине у техничком дијалогу са Београдом, био оптимистичан када је преко „Фејсбука” поручио: „Нећемо дати ниједан метар своје територије. Неће моћи да нам узму ниједан метар територије Косова, ни по коју цену, никоме, никад”. И док амерички амбасадор у Србији Кајл Скот каже да је „јасно да ни Београд ни Приштина неће добити све што хоће” и да је важно да обе стране дођу до компромиса „можда чак и ове године”, додајући да дијалог посредством ЕУ мора да уђе у интензивнију фазу, Санда Рашковић Ивић и њена Народна странка траже седницу Скупштине Србије о КиМ. Садашњи сазив парламента одржао је 25 седница, указала је, али ниједну о Косову.

Помало неочекивана посета председника Украјине Порошенка дошла је након његовог недавног сусрета са Вучићем у Турској. Интересантније од обостраних изјава о добрим билатералним односима и о подршци територијалном интегритету деловало је ишчекивање евентуалних реакција са истока и са запада. Није их било, осим у коментару новинара Комерсанта да ни Запад ни Русија нису задовољни пријемом Порошенка у Београду. На то је Вучић у Солуну одговорио да нису ни Американци, Европљани, ни Руси ни било ко, ти који ће да воде политику Србије. „Имамо своје интересе и своју политику, а не туђу, нисмо ничији ни патуљак ни патрљак, да неко нама управља”, додао је.

Влада Србије се у четвртак изместила на крајњи север земље, у Суботицу, обележавајући на тај начин 365 дана рада. По оцени премијерке Брнабић, која је задовољна постигнутим, у претходних годину дана њен кабинет је „померио напред” и друштво и земљу. Највише је постигнуто закључила је у области реформе образовања, а међу десет најважнијих достигнућа је и шест повучених признања Косова. Последње међу њима, како је саопштио шеф дипломатије Ивица Дачић, стигло је из Папуе Нове Гвинеје. Премијерка је нагласила, поред осталог, да је њена влада „отворена, доступна и приступачна грађанима, оријентисана на резултате и размишља тако да сваког дана испуњава обећања”.