Помен Србима страдалим у Залазју

Од нашег дописника
Сарајево – У оквиру обележавања 26 година од масовног страдања српског народа око Сребренице и Братунца у протеклом рату, данас је код споменика и костурнице у сребреничком селу Залазје одата почаст жртвама једног од крвавијих похода муслиманских снага који је изведен на Петровдан 1992. године. Тог дана је у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони убијено 69 српских цивила и војника.

Поред жртава које су убијали на најмонструознији начин, припадници Армије РБиХ под командом Насера Орића, тог трагичног Петровдана, заробили су 22 војника и цивила. Десеторо њих још увек није пронађено, док су посмртни остаци осталих случајно откривени и ексхумирани 2011. године на депонији у Залазју. Идентификовани су и сахрањени на Петровдан наредне године.

За ове, као и за многе друге злочине над Србима из Сребренице, али и целог подрињског краја у коме је, у наставку планског етничког чишћења српских простора започетог још у априлу 1992. године, страдало око 3.500 Срба, махом цивила, и опљачкано, а потом и до темеља уништено више од 150 српских села, још нико није одговарао.

Према подацима Центра за истраживање ратних злочина, само на подручју Сребренице „нападнуто је 21 српско село у којем је убијено више од 400 Срба”, а у „нападу на 22 српска села у општини Братунац убијено их је најмање  460”.

Изасланик председника Републике Српске Миладин Драгичевић подсетио је јуче да су на Залазју и у јуну 1943. године страдали Срби и да ни за тај злочин, као и за овај који је над њима почињен на Петровдан 1992, нико није одговарао.

Начелник општине Сребреница Младен Грујичић казао је да они који деле правду неће да чују наше захтеве и доказе, јер не желе да признају и било кога осуде за злочине почињене над српским народом, „упркос чињеницама и материјалним доказима који су им давно достављени”.

Апсурдно је да, нагласио је он, „ако неко каже да се није догодио геноцид у Сребреници, одмах добија хиљаде претњи и увреда, а српске жртве се негирају”.

Служењу парастоса страдалима у два последња рата, осим предратног посланика у Скупштини БиХ Ибрана Мустафића, који је рекао да „има моралну обавезу да ода почаст људима који су овде злостављани и на зверски начин убијани”, није присуствовао ниједан бошњачки политичар, а ни представник међународних институција у БиХ.

Било их је, међутим, дан раније у Поточарима, на комеморацији бошњачким жртвама са које су неки од њих, попут високог представника Валентина Инцка и амбасадорке САД Морин Кормак, поручили  да су „почаствовани што су ту” и да „право на достојанствену сахрану припада свим жртвама”, те како ће „помагати БиХ све док правда не буде задовољена”.

Од већег броја осумњичених за злочине над Србима у Сребренци, Суд БиХ до сада је водио поступак само против ратног команданта муслиманских снага Насера Орића и његовог саборца Сабахудина Мухића, које оптужница теретила да су 1992. године у местима Залазје, Лолићи и Кунарац убили тројицу заробљених Срба. У првостепеном поступку изречена им је ослобађајућа пресуда, јер Тужилаштво БиХ, како је то образложио председавајући Судског већа Шабан Максумовић, „није ван разумне сумње доказало Орићеву и Мухићеву кривицу”.

Ту пресуду, на захтев Тужилаштва БиХ, почетком прошлог месеца укинуло је Апелационо веће Суда БиХ и наложило обнављање поступка.