​Балканске сенке и голови

За танго је потребно двоје, овако је председник Александар Вучић минулог уторка објаснио колико је времена потребно за проналажење компромисног решења за КиМ. Приштина је хапшењем петорице Срба код Гњилана прво показала да јој није до танга, а њиховим пуштањем, после поруке да дијалога задуго неће бити, да је, ипак, за плес. Но, сенка коју је ово бацило на самит о западном Балкану у Лондону, који је био у току, лебдела је све до његовог краја. А, да је фудбал много више од игре, уверили смо се поново пошто је пласман Хрватске у финале Мундијала на нашој политичкој сцени искоришћен за пуцање у сопствену мрежу.

Председник Вучић присуствовао је инаугурацији председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана у Анкари да би, како је рекао, указао част и поштовање турској држави, народу и председнику, изразивши уверење да ће сарадња две земље бити унапређена. Инаугурацији је присуствовало око 40 шефова држава и влада, што је наш председник искористио за низ билатералних сусрета, а из Анкаре је поручио да ће сваког дана радити на проналажењу компромисног решења за КиМ и да ће га, ако га пронађе, понудити народу: „Нека народ каже да ли жели или не и народ ће бити врховни судија.”

 

Кад би „народни суд” могао да „заседа”, нико се не би усудио да прогнозира, тим пре што је Приштина – док је Вучић у Анкари причао о компромису, а Хашим Тачи с истог места твитовао да се сусрео с руским премијером Дмитријем Медведевом, од кога је тражио да „успоставе почетну комуникацију” – хапсила Србе у Шилову због тога што су „укључени у делатности против уставног поретка и безбедности Косова”. Пуштени су неколико сати касније пошто је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао да „уколико они не буду пуштени, неће бити дијалога Београда и Приштине за дуго времена”. Ђурић је казао да је ово и порука председника Александра Вучића, а да су обавештени и представници ЕУ.

ЕУ се, међутим, ни овим поводом није огласила, а шеф наше дипломатије Ивица Дачић констатовао је да је „глувонемост тешка болест”. Како је казао, „они (у ЕУ) живе у неком свом свету, а решења за Косово неће бити без учешћа Русије и САД”.

У време хапшења, у Лондону је у току био самит о западном Балкану, којем су присуствовали и наша премијерка Ана Брнабић и косовски премијер Рамуш Харадинај. На опаску Брнабићеве да се „притисци и напади на Србе настављају”, Харадинај је одговорио да су „ствари много компликованије, да они не желе да имају такав однос према Србима који живе на КиМ”. Премијерка је констатовала да „увек постоји нека сенка која се баца на све регионалне скупове, као што је овај у Лондону”. Истакла је: „Огромну сенку бацају сви неодговорни поступци које Приштина има из месеца у месец, како иде даље дијалог између Београда и Приштине, али Србија остаје посвећена сарадњи.” Скуп у Лондону је протекао прилично незапажено, што због ове „балканске сенке”, што због оставки двојице министара у британској влади.

И док Ивица Дачић тврди да „Албанци више нису миљеници међународне заједнице”, а Александар Вучић је захвалан „америчкој администрацији што први пут жели да чује и српску страну по питању КиМ”, Пит Марок, заменик помоћника државног секретара САД, рекао је нашем председнику на састанку у Београду да цени његово залагање за „мир и стабилност у региону и допринос који даје у међуетничком дијалогу на западном Балкану”. Вучић и Марок су се сагласили да је 100-годишњица од када се српска застава вијорила над Белом кућом значајан јубилеј и прилика да се обележи пријатељство између српског и америчког народа.

Кад погледамо шта све може бити повод за жестоке обрачуне актера на политичкој сцени Србије, чини се да је најтеже водити дијалог унутар Србије и сложити се око било чега. Протекле недеље тема за спорење био је догађај који, такорећи, никакве везе с нама нема – пласман Хрватске у полуфинале Светског првенства у фудбалу у Русији. Таблоиди су пребројавали српска крвна зрнца у хрватским фудбалерима, утврђивало се ко је и за кога навијао и зашто је то чинио, а није пропуштена прилика ни за политичко поентирање. Коментар посланика СНС-а Владимира Ђукановића на изјаву Новака Ђоковића да ће навијати за Хрватску, да је Ђоковић „идиот и психопата”, изазвао је брзопотезну реакцију Драгана Ђиласа, бившег градоначелника Београда, који сада ради на уједињавању опозиције, па је твитнуо да Вучић није рекао ниједну реч о томе – „срам да вас буде обојицу, исти сте”.

Вучић је одговорио промптно и опширно, наводећи, између осталог, да је Ђукановић погрешио у навијачкој страсти и, по његовом мишљењу, прешао границе у којима не показује довољно поштовања према ономе што је за нашу земљу урадио Новак Ђоковић. Казао је и да је највећи Ђоковићев навијач, да ће то увек бити, али да неће злоупотребљавати његову славу и успехе, покушавајући да део Ђоковићеве славе пређе на њега.

Бивши посланик покрета Доста је било, сада самосталан, Јован Јовановић хладно је у Скупштини Србије затражио одговорност руководства РТС-а због „националистичког навијања коментатора”. Реч је о навијању за Србију. И никоме из опозиције, ове која се окупља око Ђиласа, на памет није пало да се запрепасти. Било би лепо када би Новака Ђоковића сви оставили на миру, да му захвалимо на свему што је за Србију учинио и да навијамо да побеђује и убудуће. Ништа боље за Србију. И да се радујемо што су Хрвати у Србији, како је приказао ХТВ, могли да славе победу хрватске репрезентације. Фудбал, очито, није наша прича, такви какви смо, ту смо где смо.