У Србији живи 7.500 натпросечно интелигентих људи

У Београду ће ове недеље просечан број интелигентнијих људи бити већи него што је то уобичајено, јер од сутра у нашем главном граду чланови Менсе из целог света, њих више од пет стотина, одржавају годишњу конференцију.

Окупљање натпросечно интелигентних уприличено је поводом три деценије од првих тестирања у организацији Менсе на просторима бивше Југославије (уз помоћ тадашњег часописа „Галаксија”) и 20 година од континуираног рада Менсе Србија.

Зато су се на окупу у нашем главном граду нашли чланови ове организације из 38 земаља са свих континената (осим Африке), а тема њихове конференције је „Даровитост, образовање и развој”. Александра Боровић, председница Менсе Србија, каже да ова организација окупља особе са количником интелигенције 148 и више (по Кателовој скали) и да такав резултат на тестовима постиже у просеку два одсто светске популације.

Менса организује тестирања у Београду и до пет пута годишње, у Новом Саду и Нишу по два пута, у мањим градовима једанпут. Свако ко досегне до поменутог броја бодова може да постане члан Менсе. У Београду од данас до 5. августа бораве чланови ове организације чак са Новог Зеланда и из Аустралије, из Перуа, Чилеа и Мексика, са Филипина...

За учеснике конференције припремљено је и неколико предавања посвећених темама у вези са Србијом и личностима које потичу са ових простора (о Тесли и његовим патентима, о архитектури у Београду), али и о коришћењу матичних ћелија у медицини, о глобалном загревању, о савременим комуникационим вештинама...

Чланови Менсе сами сносе трошкове путовања и боравка на конференцијама. Тако је и са београдским скупом, а на питање који је мотив доласка толиког броја најинтелигентнијих људи на годишњу конференцију у Србију Боровићева каже да су „менсаши” или, како неки радије кажу, „менсијанци” веома дружељубиви и увек спремни да сазнају нешто ново. Током ове недеље моћи ће да одслушају око 60 предавања, а посетиће и многе знаменитости и установе у Београду и неке туристичке дестинације широм Србије.

На питање како се тестира интелигенција потенцијалних чланова, председница српске Менсе каже да на сајту ове организације (www.mensa.sr) постоје примери таквих тестова. Тестови су визуелни, а питања су у ствари логички задаци, што значи да се не оцењује знање.

За ових 20 година у Србији је на тестовима чак 7.500 људи досегло или премашило поменутих 148 бодова са Кателове скале, а самој организацији је ове године приступило њих 1.100, наводи Александра Боровић и објашњава да су код нас најмлађи чланови са 17 година, а у неким земљама то су и деца.

Највише чланова има у САД (50.000) и Великој Британији (25.000), док стотинак других земаља имају укупно 25.000 чланова. Менса је основана у Великој Британији 1946. године са идејом да буде помало елитистички клуб интелигентних који ће помоћи свету да се опорави после тек окончаног рата.

Првих неколико година идеја се ширила на енглеском говорном подручју и отуда далеко највише чланова у поменуте две земље, а на питање из којих је социјалних слојева највише „менсаша” наша саговорница каже да је реч о људима веома различитих занимања, па и нивоа образовања (утисак је, каже, да је тренутно ИТ стручњака нешто више него других).

Иначе, наша саговорница, председница српске Менсе је по професији дипломирани просторни планер, а ради на пројектима у образовању, и то у београдској канцеларији Савета Европе.