Трампов обрт према Ирану
Доналд Трамп је опасну опсесију Ираном као непомирљивим непријатељем у дану заменио спремношћу да се састане са лидерима Исламске Републике „кад год они то желе”, додајући да би сусрет са Хасаном Роханијем био без икаквих претходних услова.
Спектакуларан сусрет архинепријатеља, ако до њега дође, требало би да буде реплика Трамповог историјског самита са лидером Северне Кореје Ким Џонг Уном, а шеф Беле куће уверен је да би тиме додао још један драгуљ у круну онога што он назива дипломатијом.
„То је добро за земљу, добро за њих и добро за свет”, каже Трамп, који је до пре који дан оптуживао „диктаторски” и „фанатични” режим Ирана као „државног спонзора тероризма”, а на Роханијеву поруку да се не „игра лављим репом” узвратио претећи „последицама какве је мало ко у историји доживео”.
Шта Трампа наводи да у мају САД једнострано извуче из споразума о нуклеарном програму са Ираном, који се сматра једним од највећих достигнућа спољне политике Барака Обаме, а да је сада приправан да директно седне са Роханијем, са којим је бивши шеф Беле куће разговарао телефоном али се никада нису састали?
Да ли је пристанак на преговоре без предуслова одговор на прошлонедељну поруку из Техерана да америчка администрација мора „заувек” да одустане од идеје „једносмерних преговора са Ираном под сенком претњи”?
Шта могу да буду мотиви Трамповог коперниканског обрта када амерички председник намерава да 6. августа активира најављени пакет санкција, које највише погађају ирански извоз нафте, али и земље које намеравају да наставе да је увозе?
Сазнање да претње по правилу хомогенизују 82 милиона Иранаца и јачају тврдо крило теократске власти, које је против било каквог отварања земље према Западу? Охрабрење реформским снагама председника Роханија, што би, у коначној калкулацији, могло да води обарању тврдог режима? Сасвим могуће.
Покушај ублажавања размимоилажења са најближим западним савезницима, који су за очување бечког нуклеарног договора из 2015. и противе се америчким санкцијама? Мало вероватно.
Да ли прво чврстином а сада нуђењем спектакуларног сусрета Трамп покушава да ублажи салве критика, како својих републиканаца тако и демократа, после самита са Владимиром Путином и сенатских и других истрага руског мешања у предизборну кампању, што му је, тврде критичари, донело победу на председничким изборима? Готово сигурно.
Све се догађа у време када је Трампова администрација, уз ангажман државног секретара Мајка Помпеа и саветника за националну безбедност Џона Болтона, покренула агресивну кампању против режима у Техерану.
Трампов мото је да непријатељски расположене државе прво изолује и подвргне политичким, финансијским и другим притисцима, а да потом понуди дијалог. Председник сматра да, после оштрине, коју је показао, најаве казнених мера и повлачења 50 европских компанија, које су затвориле операције у Ирану у страху од америчке одмазде, „Иран није исти”.
Трамп је уверен да су кампања „ватре и беса”, претње ратом и дестабилизацијом навеле режим у Пјонгјангу да преговара о нуклеарном и ракетном програму, и да ће тако бити и са Ираном. Калкулација је веома ризична.
Трамп је пре понуде да се састане са Роханијем наговестио да је спреман да „направи стварни споразум, не споразум који је склопила претходна администрација, који је био катастрофа”.
„Уколико извучемо нешто што би било значајно, не да трошимо папир, што је био онај споразум, свакако бих био спреман за сусрет”, каже Трамп.
Техеран није био импресиониран.
„Уз садашњу Америку и такву политику, дефинитивно нема могућности за дијалог и ангажовање, а САД су показале да су потпуно непоуздане”, изјавио је портпарол иранског министарства иностраних послова.
Засад је непознато какав је став врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија, који контролише армију, службе безбедности, судство, спољну политику и кључне владине институције, а познат је по снажном неповерењу према америчкој влади.
О чему би онда разговарали Трамп и Рохани? Сасвим је нереално да се Техеран сагласи са захтевом да се опет преговора о нуклеарном споразуму, који је склопио са пет сталних чланица Савета безбедности УН и Немачком.
Да ли би тема могла да буде дебата о „промени понашања иранске владе”, како америчка очекивања дефинише државни секретар Мајк Помпео? Илузорно.
Трамп је непрестано обећавао да ће спречити ширење иранског утицаја по Блиском истоку, ставио се на страну Саудијске Арабије у шиитско-сунитском ривалству, али шта су САД конкретно учиниле? Свакако ништа у Сирији, још мање у Јемену. Када је реторика заоштрена, из Техерана је стигла порука:
„Америка треба да зна да је мир са Ираном мајка сваког мира, а да је рат са Ираном мајка свих ратова”, поручио је Рохани. Трамп је, по свему судећи, схватио да се не ради о празним речима.
Извесно је да предлагањем директног дијалога Трамп показује да нема намеру да се упушта у хаос који би изазвало бомбардовање Ирана, иако његова администрација планира распоређивање моћне војне силе по Персијском заливу.
Истовремено, док Иранцима нуди сусрет, Трамп покушава да оживи „арапски НАТО”, политичко, војно и безбедносно савезништво шест земаља Персијског залива, Египта и Јордана како би се блокирала „иранска експанзија” и покушаји „дестабилизације региона”. Сада ризикује да разгори сумњичавост савезника, као што су заклети непријатељи Ирана а Трампови омиљени блискоисточни савезници – Израел и Саудијска Арабија.
Понуда сусрета уз активирање америчких санкција, као и у случају Северне Кореје, потврђује иронију да Трамп није успоставио практичну политику усклађену с његовим речима.
Вруће-хладно, катастрофално напуштање споразума о нуклеарном програму у мају а сада предлог за сусрет који би био први од рушења шаха Резе Пахлавија, све то је више израз тактике испуњене симболима него озбиљне стратегије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
