Грчки рецепт породичног бизниса

У Грчкој, земљи туризма и митова, марљивост људи који од малих ногу доприносе јачању породичног бизниса позната је свима. Није ретко да се виде и најмлађи како помажу у продавници, ресторану или изнајмљују сунцобране и лежаљке на плажама. Породични послови преносе се генерацијама, а учешћем у њима од детињства упознају се предности, мане, тешкоће, али и шансе за унапређење и ширење бизниса.

Подаци кажу да је више од трећина радно способног становништва ангажовано у основној делатности ове медитеранске земље – туризму. Сасвим је логично да се послови у јеку сезоне воде по принципу "учини све што можеш јер нема ко други", што се одсликава и у раду породице Марис. Они више од три деценије воде мали породични хотел у старом делу Светог Николе, градића на Криту, некада рибарског а већ дуже и туристичког места. Хотел "Реа" је крајем шездесетих на темељу старе породичне куће Марисових изградио отац Георгија Мариса, садашњег директора, бел боја, рецепционера, добављача или механичара по потреби.

По доласку у лепи мали хотел колонијалног стила гости се често зачуде кад виде да директор, који уговара са агенцијама долазак нова групе туриста, мало касније тек пристиглим гостима носи кофере до соба. Стотинак кревета размештених по уређеним апартманима и собама, уз кухињу и трпезарију направљене у бившој башти породичне куће, захтева велики напор свих чланова породице. Отац и оснивач читавог посла седи на улазу или рецепцији, мајка контролише кухињу, помоћно особље пегла постељину и пешкире. Млађи брат Јани задужен је за услуге путем интернета (рентакар, излети, авио и друге резервације), рад рецепције, бара, дискотеке, билијара. Георгијев радни дан, како каже, траје 18 часова и у време сезоне нема времена за породични ручак или вечеру чак ни једном недељно.

Прича да је још као десетогодишњак по повратку из школе помагао собарицама у мењању постељине и пешкира или разносио сапуне и тоалет папир. Кад би се школа завршила уживање у пешчаним плажама и тиркизном мору за Георгија је било пуста жеља пошто је читав дан проводио у хотелу и помагао у свим пословима, од кухиње, чишћења, до размештања лежаљки на крову хотела и служења пића гостима.

Наша слика у којој газда надгледа ангажоване раднике, док се породица досађује и троши новац – у Грчкој је непозната. Стратешке пословне одлуке доноси глава куће, али уз учешће свих чланова. Покушавају да штедњом, улагањима и сопственим радом одрже посао конкурентним, али и да зараде за добар живот, избегавајући, колико могу, кредите иако су они у Грчкој повољнији него код нас (камата од 5-9 процента). Веће инвестиције планирају годинама унапред, па домаћински, ангажовањем мање сезонских или сталних радника са платом од 750 до 1.500 евра, уз стан и храну, настоје да их финансирају из сопствених извора.

Не чуди онда да директор хотела нема времена за пословне ручкове и састанчења већ све ради у ходу, па тако и једе. Резултат је посао који из године у годину расте, као и низ признања из многих земаља преко књиге и веб-странице коментара задовољних гостију. Ускоро планирају и дограђивање читавог крила, затим сређивање терасе где ће, с погледом на панораму града и залива, гости моћи да уживају у ресторану, клубу и дискотеци.

И поред притисака разних светских хотелских ланаца, који грчко море, сунце и острва желе само за свој бизнис, Георгије верује да су велики труд и подршка читаве породице прави и једини – грчки рецепт за успешан и дуговечан породични бизнис.