Несташно брдо

Прво се истражи противник. А противник је брдо. Обично ту истрагу врше геолози, јер ако истрагу спроводи неко ко се не разуме у варљива брда, која су много прешла, природно је да ће она срушити све пред собом. Када се истражи снага несташног брда, инжењери га заробе бетонским потпорним зидом са што више челичне арматуре. И брдо више не може да мрдне.

За ту стратегију не треба изучавати Сун Цуа, већ статику или стари уџбеник професора Рашковића, који је црвеном кредом на табли студентима цртао могућу реакцију на клизишта, па је имао проблема с комунистима. Звали су га на информативне разговоре, сумњичаво га питајући зашто реч „реакција” исписује црвеном бојом.

Да није класни непријатељ?

Професор се смејао, а они су га трпели и поред његових идејних скретања, јер су његови студенти полагали испите и одлазили на гигантска градилишта, постављајући непробојне бедеме, утврђујући обалу и зидајући хидроцентрале, фабрике или мостове.

Који се, узгред, ни до данас не мрдају.

 

Комунисти су размишљали: ако помере професора и њему сличне с катедри, цементираће власт, али ће грађевине и потпорни зидови почети да се климају. И изабрали су. Боље да сачувају идеолошки нестабилне професоре, него да с факултета излазе непоколебљиви апаратчици који умеју да агитују, али не умеју да пројектују потпорни зид.

Вероватно су агенти тајне службе већ на терену и проверавају зашто се брдо мрднуло у Грделичкој клисури и срушило потпорни зид на јужном краку Коридора 10. Сва је срећа да ауто-пут није отворен пре рока. Милутин Мркоњић би, вероватно, већ два или три пута свечано пресекао црвену врпцу. Помоћ Бие затражила је ресорна министарка Зорана Михајловић. Да можда, којим случајем, министарка није помислила да је вишеслојна агентура штедела на арматури, иако је директор „Коридора Србије” Зоран Бабић пророчки, још у априлу, најавио да ће до обрушавања сигурно доћи за два месеца. Или за две године. Можда за два века? Природа је варљива, зар не. Кад му се већ привиђало рушење, зашто га није спречио и зна ли нешто о томе министарка?

Moj пријатељ, искусни привредник, ближи се деведесетој години, изградио је више фабрика него што је Зорана променила партија, а Бабић функција и као стари кадар појашњава ми како се радило у време црвене диктатуре. Инспекције су стизале изненада и узимале биопсију бетона, проверавајући да ли у њему има довољне количине челика. Ако би приметили да је извођач радова штедео на материјалу, тај би известан број година живео о државном трошку. Имао би бесплатан смештај, храну и романтични поглед на сунце кроз решетке.

Можда би тог прекаљеног маторца требало послати у инспекцију, док би агенти тајне службе слушали његове приче и правили службене белешке. Био је међу градитељима и некадашњег СИВ-а, тврђаве из Титове епохе на мочварном земљишту које је засипано песком и камењем доношеним из читаве Југославије, па то здање и сада може да прими читаву државну администрацију у своје лавиринте.

Понекад сврати до „Политике”, донесе ауторски текст о временима када су људи померали брда. Посматрају га као човека изгубљеног у простору и времену, не схватајући да он одлично скенира њихову подсмешљивост, али се благо осмехује, не љутећи се на наследнике који јуре на тендерима, смуцају се по јавним набавкама, претрчавајући из странке у странку са сумњивим дипломама које није потписао неко од легендарних професора с угледних катедри.

Штета је што се Александар Вучић не консултује с времена на време с тим седим мудрацима, јер би му они сигурно препоручили да се одрекне некомпетентних каријериста који се увлаче у власт као осми путници. И хајде што временом могу појести Вучића изнутра, него ће то учинити и с државом. Није ли потпорни зид на Коридору 10 доказ за то, јер док се он рушио, на северу земље, у Зрењанину, представници кинеске компаније за производњу аутомобилских гума „Шандонг Линглонг” објавили су, поред Вучића који се није мрдао, да ће уложити 994,4 милиона долара у изградњу фабрике, о чему је већ обавештена Шангајска берза.

Могу да замислим лице Вучића док посматра како се обрушава брдашце које би на леђима задржали акцијаши мог старог пријатеља, док он с председником Кине Си Ђинпингом уговара послове о којима с помешаним осећањем респекта и зависти пише загребачки „Јутарњи лист”. Укупна вредност кинеског инвестиционог пакета, уз евентуалну куповину комплекса борских рудника, може далеко премашити милијарду и по долара. Хрватски медији су, очигледно, боље од овдашњих, схватили шта за економију Србије значи улазак кинеске компаније која је и глобални партнер Јувентуса, те су њихови долари не само ојачали акције „Фијата”, већ можда и пресудно утицали да се Кристијано Роналдо из Мадрида пресели у Торино.

С председником Сијем, Вучић ће 18. септембра у Пекингу верификовати капиталне пројекте у српску инфраструктуру. Али, ма колико вредне послове уговорио са шефом једне од суперсила, Вучићева политичка статика ће зависити и од способности министарке Михајловић и директора Бабића да укроте несташно брдашце у Грделичкој клисури. Пред њим су два избора. Или да замени брдо или да замени људе.