Госпојина у Ђаковици без Срба

Први пут од расељавања, у последњих 19 година, око 300 Срба из Ђаковице сутра неће бити у Ђаковици, на прослави Велике Госпојине, градске славе, коју су традиционално обележавали у цркви, а потом у манастиру Успење Пресвете Богородице, где сада живе четири монахиње. Како за „Политику” каже Ђокица Станојевић, председник Удружења Ђаковчана, Срби се не плаше одласка, али у „атмосфери линча и мржње, као и у одсуству осуде привремених институција у Приштини и међународне заједнице која аминује некакве спискове са именима и фотографијама Срба уз оптужбе да су ратни злочинци, Срби не желе да ризикују и буду на мети екстремних албанских група”.

„За ових 19 година од рата, ово ће бити први пут да расељени Срби, који свој родни град посећују само за велике верске празнике, за задушнице или славу, неће бити са монахињама у манастиру Успење Пресвете Богородице. Први пут, у атмосфери линча и немерљиве мржње, Срби одустају од пута. Одсуство осуде и реакције међународног фактора, привремених косметских институција и бројних невладиних организација које су пале на овом испиту, додатно су обезвредили њихово постојање. Ниједним гестом нису показали да ми, верници, у миру и достојанству, како налаже наша православна вера, можемо да одемо у наш град, прославимо празник и пресечемо славски колач”, истиче Станојевић.

Станојевић каже да ће „Срби ускоро посетити свој родни град”, али и да ће више стотина Ђаковчана данас пресећи славски колач у Рачи код Крагујевца. Подсетимо, крајем прошле недеље на свим видљивим местима у Ђаковици појавиле су се фотографије са именима и презименима још 83 Србина који су означени као „криминалци” и који се терете за наводни ратни злочин почињен на територији општине Ђаковица. Поред последњег, четвртог „допуњеног” списка, на претходна три налазе се имена 272 Србина, који се такође квалификују као „ратни злочинци”. Шкембије Хода, из „Групе цивилног друштва за прикупљање података о ратним злочинцима и припрему кривичних пријава против Срба у периоду од 1998. до 1999. године”, и Мимоза Шаља, из десничарског покрета Самоопредељење, спискове су проследили Специјалном тужилаштву Косова, одакле се нико јавно није оглашавао.

Председник Удружења Ђаковчана подсећа да је циљ оваквих спискова да Срби и Црногорци одустану од повратка у свој родни град, који је до 1999. године бројао око осам хиљада житеља, а сама општина око 12.500 српских душа. Станојевић подсећа да се још пре десет година четири стотине српских породица из Ђаковице пријавило за повратак, али им је УНХЦР, „наводећи бесмислене услове”, онемогућио повратак и живот у свом родном граду. Станојевић апелује на Србе и Црногорце из Ђаковице да не продају своју имовину и да не одустају од намере да се врате на своја огњишта, без обзира на то што се пред Основним судом у Ђаковици води чак 150 судских спорова, у којима власници морају да доказују да су им куће и станови узурпирани од дојучерашњих албанских комшија.