Херој Бањалуке и Југославије

Маријан Бенеш био је борац, џентлмен, патриота, људина. Имао је челичне песнице, лавље срце и уметничку душу. У Бањалуци, граду којем је посветио читав свој спортски живот, после дуге и тешке болести 4. септембра преминуо је човек који је оставио неизбрисив траг у једном од наших најтрофејнијих олимпијских спортова. Сви се слажу у оцени да је уз Мату Парлова био највећи боксер на овим просторима.

Велики број поштовалаца поклонио се, у петак у Бањалуци, на последњем испраћају мајстора ринга по чијој жељи је одсвирана некадашња југословенска химна ,,Хеј Словени”, која је док је носио рукавице у његову част интонирана чак 40 пута.

Херој Југославије и Бањалуке, рођен је у Београду 11. јуна 1951. године. Уз родитеље Јосипа и Марију, у детињству је научио да свира клавир и виолину. Са десет година је ушао у ринг и у првој борби победио осам година старијег противника.

Бриљантну аматерску каријеру почео је у тузланској Слободи, али је златно доба дугогодишње владавине било време проведено у бањалучкој Славији, код тренерског мага Средоја Зекановића.

Десет пута је био првак БиХ и четири пута првак Југославије. Имао је 39 професионалних мечева, од којих је чак 21 добио нокаутом. У Београду, 1973. године, освојио је златну медаљу на Шампионату Европе, а шест година касније постао је професионални првак Европе у лако-тешкој категорији. Љубитељи племените вештине још увек памте 17. март 1979. када је нокаутирао Француза Коена.

Из бокса се повукао 1983. после тешке повреде ока. Славија после њега и Антона Јосиповића није имала боље боксере. Чувени тренер Слободан Лазић Цимер из Ваљева, који је тренирао Бенеша док је био на врхунцу аматерске каријере, рекао је једном да се такав боксер чека 50 година.

Да је тешко наћи мајстора ринга са идејом да у рингу нема повлачења. А када је нокаутирао свог великог идола Звонка Вујина, Бенеш је заплакао. Такав је био човек, пун емоција и љубави.

Тадија Качар, са којим је делио савете на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. године, рекао је на испраћају великог шампиона да је боксерски свет изгубио много:

,,Отишао је мађионичар у рингу. Али, легенде као он никада не умиру”.