У ритму Звезде и Србије

На питање да ли је утакмица деценије Звездиних фудбалера била реванш против Салцбурга у Аустрији у којем је изборен пласман у Лигу шампиона или старт у елитном европском такмичењу против Наполија на стадиону „Рајко Митић”, тренер „црвено-белих” Владан Милојевић одговорио је да би у „предстојећем спектаклу, због којег су сви срећни, играчи требало да уживају и дају све од себе”, а да је „резултат његова одговорност”.

Исход није ни близу значаја претходног меча који је Звезда играла код куће у главном клупском надметању – било је то толико давно да још није била ни првак Европе – 24. априла 1991. у реваншу полуфинала Купа европских шампиона против Бајерна (сезону 1991/1992. на међународној сцени као домаћин играла у иностранству). Али, и због тих 27 и по година, колико је протекло од ада, јасно је колико је ова утакмица велика.

– Дошао је тренутак који смо једва чекали – истиче Милојевић, који је као двадесетједногодишњак играо другу сезону сениорске каријере, за новобеоградски Раднички, када је један од јунака сусрета са Бајерном (2:2) био Синиша Михајловић, са којим се ових дана консултовао. Бивши селектор Србије, који је у протеклих десет година био тренер шест клубова у Италији,  боравио је и на стадиону српског шампиона.

– Разменили смо неке податке. Јавно му захваљујем на саветима које ми је дао – истакао је Милојевић, који је на медијској конференцији поводом утакмице првог кола Ц групе очекивано избегавао да говори о стратегији коју припрема.

У једном тренутку је истакао како му је „јако интересантно што је тренер Наполија Анчелоти изјавио да је Звезда фасцинантан аутсајдер”. А у два наврата да се Звезда не плаши никога, у другом случају после питања италијанског новинара да ли ће бити агресивна или у игри чекања ићи на бод.

– Веома респектујем Анчелотија, који је један од најбољих тренера на свету, учио сам и од њега. Покушаћемо да играмо своју игру, да будемо оно што смо били до сада. Јако сам сигуран у себе и отприлике знам како ћемо се супротставити. Имам велико поверење у моје играче, играћемо у ритму Звезде и Србије, уз велику подршку навијача.

Звездина игра у тежем делу квалификација за Лигу шампиона била је наглашена дефанзива са тражењем прилике напред преко брзих играча. Плеј-оф са Салцбургом ипак је пребродила и поред киксева одбране, са којима је дошла на 0:2 у реваншу, и неуспеха да створи шансу „кроз игру” („из прекида” дошла до све три, четири у оба меча, укључујући оба гола у Аустрији). Одласком Радоњића губи на брзини, али са доласцима Марина, Боаћија и Чаушића требало би да буде јача „на лопти”, с тим што су ривали знатно бољи од Салцбурга.

– Имамо искуство слабог полувремена у Аустрији, а не сме да буде празног хода ни од неколико минута. Сваки тренутак деконцентрације могао би да буде кажњен. Наполи нема слабо место, у последње две године, са бившим тренером Саријем, био је близу титуле у Италији и тамо је један од фаворита и ове сезоне.

У погледу састава, неизвесним се чини ко ће бити на средини уз Крстичића (Јовичић или Чаушић) и ко бити у нападу уз Боаћија, Марина и Бена. Овај последњи је пропустио меч са Радником у Суперлиги, како је речено – због повреде.

– Ситуација са Беном је боља него што је била – гласио је Милојевићев одговор на питање да ли је теже изабрати првих 11 или тактику.

Свечаној атмосфери која влада на Звездином стадиону стратег нашег тима допринео је следећим речима:

– Црвена звезда је много велики клуб и ова генерација покушава да је врати на путеве старе славе. Пред почетак квалификација имали смо доста понуда од иностраних клубова, али смо одлучили да останемо и да покушамо да уђемо у Лигу шампиона. То је био циљ у који смо веровали. Будите убеђени да ћемо дати све од себе да не станемо на томе, не бих волео да будемо само пуки учесници. Не дајем велика обећања, само кажем да бисмо могли да направимо велике ствари, као што сада живимо стварност коју смо сањали.