Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потомци гусара ткају ћилиме

У свету се зна за пи­рот­ски ћи­лим, али на се­ве­ру Вој­во­ди­не нај­по­зна­ти­ји аутох­то­ни срп­ски ћи­лим је онај из се­ла Ста­пар (Фо­то А. Апо­сто­лов­ски)

Десетак аутомобила са дипломатским таблицама паркирано је у центру Стaпара, испред зграде у којој се одвија ткачка колонија. Амбасадори Мађарске, Египта и Индије, као и аташе за културу америчке амбасаде, пажљиво посматрају ткаље из више градова Србије које праве предивне ћилиме. У сали, са стране, изложено је двадесетак ћилима и човек би помислио да су ткани јуче или прекјуче.

Опклада је изгубљена. Ћилими су старији од једног века.

Чули су у свету за пиротски ћилим, али на северу Војводине, најпознатији аутохтони српски ћилим је онај из села Стапар. Зашто се оволико дипломата окупило на ћилимарском самиту? Да можда неће да дешифрују технику ткања и сазнају зашто је чувена традиционална рукотворина из западне Бачке постала део протокола Републичке и Покрајинске

Девојачка опрема за удају
Организатори четврте Ткачке колоније у Стапару су Покрајинска влада Војводине, Град Сомбор, Етно-мрежа и НАЛЕД. Стапарски ћилими препознатљиви су по цветним мотивима: ружама, букетима, венцима цвећа. Ткани су у белој или беж боји, ређе зеленој. Били су обавезан део девојачке спреме за удају. Њима су углавном прекривани кревети, а означавали су статус и богатство куће. Ћилимарство у овом делу Војводине настало је и развијало се као домаћа радиност, а неговано је као најрепрезентативнији део текстилне радиности и кућне индустрије током 19. века. Сиромашни су за кућу и кћеркама у мираз могли да приуште само ткане поњавице.

владе и Народне скупштине, као дипломатски поклон? У галерији, на изложби у Новом Саду, пре неколико година принц Чарлс са Камилом Паркер угледао је један стапарски ћилим. Изузетно му се допао и питао је где може да га купи. Један Стапарац предао је британској амбасади ћилим који је, потом, поклоњен принцу од Велса.

Постоји још једна енигма. Како су верне љубе потомака гусара са Дунава постале ткаље? Наиме, на простор садашњег Стапара 1752. године доселило се „сто пари” породица, па је село, према легенди, због тога добило име Стопар, а временом – Стапар.

Село је настало на пустари на коју су пресељени становници Бокченовца (Бокченовића) и Врањешева, насеља у околини Апатина, која одавно не постоје. Преци Стапараца, негодујући против колонизације Немаца у Бачку започете 1748. године, пресретали су лађе на Дунаву и пљачкали дошљаке.

Жалбе на српске гусаре у Бокченовцу стигле су до Беча. Дунавом није могла да прође ниједна лађа, а да не буде опљачкана. Зато су наредбом царице Марије Терезије становници Бокченовца, као и Врањешева, силом пресељени у пустару Пригревица – Сентиван, а потом и на простор данашњег Стапара.

Припитомљени гусари ипак су задржали понешто од своје својеглавости. Када им помену да су село недалеко од Сомбора, они узвраћају да је Сомбор варош недалеко од Стапара. Један од сељана, одевен у вијетнамку, гледа скуп дипломата које мотре на ткаље и ћилиме. Сумњичаво врти главом:

– Ма, сигурно су дошли баш због ћилима – каже он иронично, док га општински руководиоци уверавају да је веома важно што Етно-мрежа окупља жене из руралних подручја целе Србије које владају вештинама ручног рада, односно техникама као што су вез, ткање, златовез, да би израдиле традиционалне и аутентичне производе који се најчешће користе као дипломатски поклони.

Човеку образложење звучи поприлично бирократски.

– Не вреди убеђивати Стапарца у важност очувања вештина ткања. Они су, једноставно, „антипротивни”, оригинални и заиста мисле да су центар света. Остали су бунтовни. Гусари са Дунава подигли су православну цркву Ваведења Пресвете Богородице, чији је иконостас осликао најчувенији српски сликар с краја 18. века Јаков Орфелин. Орфелинов живопис најдрагоценија је уметничка вредност у овом селу и понос мештана, чија је црква под заштитом државе као споменик културе од великог значаја – каже један од општинских званичника. Да га не именујемо, да му не кваримо шансе на следећим изборима. Јер, Стапар је велико село, има нешто мање од 4.000 становника који знатно утичу на коначне резултате кад изађу на биралишта. Обично гласају кад их се нико не сети. Кад политичари агитују да је важно да се гласа, Стапарци остају код куће.

– Стварно смо „антипротивни” – чуо нас је Стапарац како их оговарамо. – Кад су сви били комунисти, овде их скоро и није било. Да сам донео кући партијску књижицу, отац би ме се одрекао преко РТ Војводине – каже мештанин.

Заиста, после Другог светског рата, у новој Југославији, са шест република, Стапар је самостално прогласио „Седму републику”. И нису ишли на Голи оток. Схватиле су комшије из околних села да су наследници гусара посебни, особењаци и твдоглави, а Стапарци и уживају у имиџу „накриво насађених”. Али, у том бунтовништву и те како су прагматични. Њихове жене ткају прелепе ћилиме, не због досаде, већ зато што богати трговци од краја прошлог века нису жалили новца да их откупе и пласирају у монденске салоне Беча или Пеште.

Кад су гусари схватили да су на сувом, почели су да се баве бизнисом!

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petrovic
Veoma zanimljiva prica. Samo izbaciti rec "business" to je tudjica. ..kad su shvatili da su na suvom, postali su poslovni ljudi. Uostalom u danasnjem poslovnom svetu sve vrvi od gusara, prevaranata, a tek svet politike ..
Radislav
Predivno, jos da ste napisali kako se moze naruciti / rezervisati bilo bi zaista dobro. Vi novinari uopste nemate stila za posao . Ja licno sam zaintresovan za min 2-3 cilima. Hajde budite dobri i ostavite neki kontakt na obostrano zadovoljstvo. Hvala..
Татјана
Панић Драган ћилимарска радионица Понишавље из Пирота ако вас интересују Пиротски Ћилими... Можете их наћи на фб.
Marija
Uz Staparska ruza Stapar, mozete pogledati na fejsu..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.