Држављанин Србије ма где живео

Предлагањем амандмана по коме Срби, ма где живели, могу да добију држављанство Србије уколико су пунолетни и пословно способни, а да се при том не одричу држављанства друге државе, Влада Србије је практично уважила најчешћу критику коју су на рачун Измена и допуна Закона о држављанству износили посланици опозиције у Скупштини Србије у протекла два дана.
Посланици Српске радикалне странке, Социјалистичке партије Србије, али и Либерално-демократске партије, Демохришћанске странке и Лиге социјалдемократа Војводине замерали су влади да не брине о својим грађанима који живе ван граница отаџбине, односно да им не омогућава да уз држављанство неке друге земље добију и држављанство Србије, док истовремено предлаже да држављани Црне Горе могу да стекну и држављанство Србије уколико овде имају пребивалиште.

Научни сарадник Института за европске студије и саветник лидера Српске листе у Црној Гори Андрије Мандића др Миша Ђурковић каже да је доношење закона било, пре свега, неопходно како би се решио проблем 260.000 Црногораца који живе у Србији и који су након распада државне заједнице практично постали апатриди. Тако, рецимо, у Црној Гори нису могли да изађу на изборе, јер не живе тамо, а у Србији им је то право било ускраћено, јер нису наши држављани.

Предлагањем амандмана влада је, како каже, др Ђурковић, пристала да се редефинише члан 23. закона те да се њиме призна право припадницима српског народа ван Србије да добију држављанство Србије, а да се при том не одричу држављанства земље у којој живе.

На замерке које су се чуле са скупштинске говорнице да је Србија претходно требало да потпише билатерални споразум са Црном Гором како би и она признала право нашим држављанима који тамо живе да добију црногорско држављанство тако да и они, попут Црногораца из Србије, имају оба држављанства, др Ђурковић објашњава да за то није било потребе јер држава Србија дефинише своју политику самостално и независно од других држава.

"На Србији је да одлучи како ће одредити ко може и ко има право да буде држављанин Србије. Хрватска и Бугарска имају исти такав модел као и читав низ држава у Европи које омогућавају двојно држављанство припадницима свог народа. Овај закон је логична последица доношења новог Устава Србије који је дефинисао Србију као државу Срба и других грађана, а у члану 13. предвидео је и обавезу Србије да се стара и брине о припадницима српског народа и ван територије Србије", каже др Ђурковић.

Он истиче да уколико се буде усвојио закон то не значи по аутоматизму да ће сваки Србин ма где се налазио добити држављанство. "Људи сами треба да реше, да буду вољни да узму држављанство Србије, али је важно да се на овај начин дефинише њихово морално, политичко и уставно право на то", објашњава Ђурковић.

Он подсећа да и хрватски грађани који живе у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Србији имају двојно држављанство. Неке државе, ипак, као што је Аустрија не дозвољавају двојна држављанства. У Мађарској такође није прошао предлог да Мађари који живе у Србији добију двојно држављанство, јер су се против њега изјаснили грађани на референдуму.

Многи су иначе протеклих дана критиковали законски предлог тврдећи да је његов једини циљ да се Црногорцима омогући да гласају у Србији. Тако је Ненад Чанак, председник Лиге социјалдемократа Војводине, рекао да држављанство није папир којим се доказује српство, већ да оно подразумева и сет права међу којима и право гласа.

Ђурковић, међутим, тврди да изборно право није део тога већ да се оно дефинише изборним законодавством. Промена закона не подразумева и стицање бирачког права, јер за то треба пре свега резидентни статус у Србији.

Ипак, треба подсетити и да они због којих су промене Закона о држављанству инициране (Црногорци који живе у Србији) испуњавају управо тај резидентни статус.

"У Хрватској се дијаспора третира као посебна изборна јединица која даје четири заступничка места у Сабору и сада се води полемика да ли да се то право укине, али се не оспорава да Хрватска треба да задржи исту политику држављанства – да сваки Хрват ма где живео има право на домовницу и путовницу. Црна Гора је специфична, они су сада у процесу редефинисања ових права, предстоји им доношење новог устава и закона који су са њим усклађени", каже др Ђурковић.

Он ипак напомиње да је двојно држављанство добра цивилизацијска тековина која омогућава онима који га имају лакше кретање, могућност школовања и лечења, стицање имовине, улагање капитала. Према његовом мишљењу, доношење закона не значи бригу за Црногорце већ омогућава свима који хоће у будућности да буду везани за Србију да то и остваре.