Пошумљавање је горуће питање за Србију

Неопходност пошумљавања, пре свега у Војводини, и решавање проблема недостатка ветрозаштитних појасева уз саобраћајнице биле су главне теме другог дана расправе у појединостима о изменама Закона о заштити животне средине у Скупштини Србије. Уз мале варнице посланици владајуће коалиције и опозиције трудили су се да укажу на поменуте проблеме и да понуде решења, а ресорни министар Горан Триван сложио се да је пошумљавање горуће питање, наводећи да се влада труди да га реши и да ће ове године бити инвестирано више од 40 милиона динара у пошумљавање.

Станислава Јаношевић (СНС) говорила је, између осталог, о неопходности да се сачувају аутохтоне врсте животиња, а Драган Шормаз (СНС) подржао је њено излагање, наводећи да се због деловања човека смањују станишта за животиње. Истакао је да је „зец у Војводини скоро нестао, а јаребица, као наша птица, нестала је потпуно у Војводини и све до Алексинца, где је сачувана”. Додао је да је „Војводина равна као тепсија, има мање од седам одсто шума, морамо да направимо законску обавезу за пошумљавање и прављење ремиза да бисмо сачували ситну дивљач, кад возите кроз Славонију и Мађарску видећете шуме, мочваре, жбуње, у Војводини то нећете видети нигде”.

Министар Триван му је одговорио да су републичка и покрајинска влада направили специјално тело да би се бавило проблемом пошумљавања у Војводини и додао: „Београд је у протеклих неколико година пошумио преко 700 хектара, дакле може се. И ове године ћемо на конкурсу који је у току инвестирати 40 милиона динара у пошумљавање, а ово је само припремна година како бисмо локалне самоуправе и остале убедили да буду спремни за следећу годину када ћемо много више новца уложити у пошумљавање. ”

Александра Мајкић (СНС) навела је да је просечан проценат пошумљености у Европи између 30 и 40 одсто, а у Србији 26–27 одсто с тим што је у Војводини шест до седам одсто, а у Кикинди један одсто. Навела је да пошумљавање и ветрозаштитни појасеви, који недостају Војводини имају вишеструки значај, осим што смањују аерозагађење, утичу и на безбедност саобраћаја.

Истичући изузетну важност ветрозаштитних појасева, Гордана Чомић (ДС) казала је да то неће бити могуће без измена Закона о шумама и додала: „Упозоравали смо министарку (Зорана Михајловић) на пропуст који је направљен тако што за део уз саобраћајнице практично нико није надлежан. Потребне су измене закона о шумама и о саобраћају да бисте имали јасан пропис, ако ће бити пара за ветрозаштитне појасеве, јер су они били велики проблем због сукоба прописа. Мени и колегиници Нади Лазић било је обећано да ће се издвојити десет милиона динара за израду карти ерозија, али то се никад није догодило, па вас молим да то буде плаћено из буџета за наредну годину. ”

Министар Триван јој је одговорио да ће се постарати да пронађе консензус са другим министарствима да би се нашло решење за ветрозаштитне појасеве, који су „апсолутно неопходни”. Навео је и да се у овом тренутку ради методологија за израду карте ерозије, „то ће апсолутно ићи, много је то важно, јер су климатске промене практично парадигма ерозије, бујица”.

Милимир Вујадиновић (СНС) казао је да је Влада Војводине 2010. године издвојила 40 милиона динара за пошумљавање 395 хектара у Суботици и додао да је новац исплаћен, али шума нигде, а „да је тада тај посао урађен, не бисмо имали ситуацију какву сада имамо”. Гордана Чомић му је одговорила да за све незаконите радње има полицијску управу у Суботици, а „имате и коалиционе партнере, тадашње, из Суботице, за које ви кажете да су кршили закон, а то је СВМ, али имате право и да само оговарате, мада од тога неће бити ни ветрозаштитних појасева, ни законитог коришћења буџета”. Вујадиновић је одвратио да се „сећамо неких министара из Суботице, који су предмет полицијских и истражних органа”. Чомићева је одговорила да се апсолутно свега сећа, „укључујући клеветања и ружења министра Оливера Дулића”. Вујадиновић је казао да никога не клевеће и не руши, „овде је кључно питање шта је са 400 хектара непошумљених површина у Војводини, то јест у Суботици”.