Штефанек: На медаљу и у Токију 2020.

Олимпијски шампион и светски вицепрвак Давор Штефанек (33) биће једна од наших узданица и на Олимпијским играма у Токију 2020, ако га здравље послужи, како је истакао за ”Политику”.

Последњих годину дана било је изузетно напорно за њега, јер је као новопечени отац преузео место председника Спортског савеза Србије (ССС) а затим се вратио на струњачу да би се што боље спремио за Светско првенство у Будимпешти које је одржано претходне седмице. Имајући у виду да је пропустио Европско првенство у Русији пре пет месеци, али и све веће обавезе с којима се сусреће, шампионат у дворани ”Ласло Пап” требало је да буде и његов лични тест, да види да ли је у стању да буде подједнако успешан на свим фронтовима. Пошто је освојио сребрну медаљу, стекао се утисак да је једна велика дилема решена и да ће српски олимпијски тим моћи да рачуна на њега и у Токију.

-Доказао сам да могу успешно да водим Спортски савез Србије и да будем у светском врху као рвач. Сешћу са људима из Рвачког савеза Србије наредних дана и разговараћемо о свему. Главни циљ је Токио 2020. Имам 33 године па не могу више да имам тако велики терет припрема као млади момци, требало би мање да тренирам, да се дозирам.

Крајем прошле недеље наши рвачи су освојили три одличја у Будимпешти (Виктор Немеш и Михаил Кајала бронзе), а Штефанек је стигао до девете медаље у својој каријери на највећим такмичењима, по чему је без премца у историји српског рвања.

-Презадовољан сам. Заиста сам се осећао одлично на шампионату у Будимпешти - каже Штефанек. – Испунио сам првенствени циљ, а то је био улазак у финале. Изненадио сам и себе првог дана с каквом сам лакоћом побеђивао. Мало ме је пореметила пауза, тај дан док сам чекао финале, јер су мало спласле емоције. Рус је заслужено првак, а ја сам заслужено у финалу. Нас двојица смо последњих четири-пет година стално на постољу и ту увек одлучују финесе. Ова медаља има већу драж од претходних, зато што сам од децембра председник Спортског савеза Србије. Поред свих обвеза, где сам ову организацију подигао на виши ниво уз доста рада читавог тима људи, могу да се похвалим да сам успео да ускладим и једно и друго. Односно, да сам доказао да могу да будем истовремено успешан у обе ствари.

Штефанек каже да му је у Будимпешти много значила подршка пријатеља и породице, а пре свега супруге Долорес и сина Матије (18 месеци) који га је први пут гледао како се бори:

-Подршка породице ми много значи, поготово што су сви били на лицу места. Бодрили су ме и моји и женини родитељи, рођени брат, брат од стрица, стриц… На трибинама су били и моја супруга и син Матија који је викао – тата, тата. Причао сам с њим пре сваке борбе и то је било једно велико искуство за мене. Сви у нашем рвачком тиму су имали сјајну атмосферу на трибинама, а ја сам задовољан како сам као капитен водио репрезентацију, како сам храбрио Виктора после пораза.

Српска репрезентација у грчко-римском стилу завршила је на петом месту у укупном поретку, иза Русије, Мађарске, Турске и Азербејџана, а испред таквих рвачких сила као што су Јерменија, Немачка, Кина…

-Сви заједно смо направили историјски резултат. Први пут смо се пласирали на Светски куп на којем учествује најбољих осам селекција света. Близу смо да постанемо најбоља генерација српског рвања свих времена, јер постоје сви услови да надмашимо генерацију Сретена Дамјановића.

На питање када планира да освоји своју десету медаљу, Штефанек је одговорио:

-Можда на Светском првенству следеће године, ако Бог да да не буде повреда. Уз мало среће, у Токију би могао да идем на једанаесту медаљу, али отом потом…

Све Штефанекове медаље

2004    сребро ЕП

2008    бронза ЕП

2012    бронза ЕП

2014    злато   СП

2015    бронза СП

2016    злато   ОИ

2016    сребро ЕП

2017    сребро ЕП

2018    сребро СП

Објашњење: ЕП – европска првенства, СП – светска, ОИ – олимпијске игре