Апел вла­ди и бив­шем пред­сед­ни­ку

Као оби­чан гра­ђа­нин ко­ји би же­лео гра­ђан­ски ред у Ср­би­ји, усу­ђу­јем се да пре­ко „По­ли­ти­ке” по­ша­љем апел, јер дру­ги, на­зо­ви­мо их и днев­ни­ци не усу­ђу­ју се да има­ју ру­бри­ку на рас­по­ла­га­њу чи­та­о­ци­ма. Ово је мир­ни про­тест и мир­ни апел. 

Вла­да је по­гре­ши­ла са­да, пред­сед­ник мо­жда и пре, ка­да су про­тив­но сва­кој ло­ги­ци и пра­ву до­не­ли спе­ци­јал­ну уред­бу и од­лу­ку да ра­ни­ји пред­сед­ник др­жа­ве на­ста­ви да жи­ви у пред­сед­нич­кој ре­зи­ден­ци­ји у Ужич­кој ули­ци у Бе­о­гра­ду. При­знај­мо то и на­зо­ви­мо пра­вим име­ном: да ли је реч о уце­ни при­ли­ком из­бор­не тр­ке, или зло­у­по­тре­би по­ли­тич­ког при­ја­тељ­ства и, на кра­ју не­ве­ро­ват­ној не­скром­но­сти прет­ход­ног пред­сед­ни­ка др­жа­ве, али ни­је би­ло, ни­ти је са­да са­гла­сно пра­ву ове др­жа­ве, а да не го­во­рим о мо­рал­ном про­фи­лу лич­но­сти. По­ште­ни­је је по­ву­ћи уред­бу вла­де, ко­ја нам још ви­ше сме­та, не­го усме­ри­ти по­на­ша­ње бив­шег пред­сед­ни­ка. 

За­мо­ли­мо и бив­шег пред­сед­ни­ка да осло­бо­ди ре­зи­ден­ци­ју ко­ја му ви­ше не при­па­да, без об­зи­ра на са­да­шње ан­га­жо­ва­ње. Осим то­га, си­гу­ран сам да ни бив­ши пред­сед­ник не­ма на­ме­ру да пра­ви хо­стел у елит­ној ули­ци.

При­ро­да ње­го­вог по­сла, и углед ње­го­вих го­сти­ју не­ће тр­пе­ти у кан­це­ла­ри­ја­ма ко­је му је вла­да обез­бе­ди­ла за по­сао, а Бе­о­град има до­вољ­но лук­су­зних хо­те­ла за сме­штај ње­го­вих го­сти­ју. Не бих же­лео да са­да по­ро­ди­ци бив­шег пред­сед­ни­ка мо­ра­мо да пла­ћа­мо бар још јед­ну со­ба­ри­цу, ка­фе ку­ва­ри­цу и но­са­ча пр­тља­га за по­тре­бе го­сти­ју у пред­сед­нич­ком хо­сте­лу. 

Под­се­ћам, гра­ђан­ског ре­да ра­ди, да су про­фе­сор­ска и чи­нов­нич­ка ко­ло­ни­ја сво­је­вре­ме­но у Бе­о­гра­ду гра­ђе­не па­ра­ма оних ко­ји су хте­ли да има­ју сво­је ма­ње или ве­ће ви­ле, и да су та­мо при­ма­ли сво­је по­се­ти­о­це, али не на ра­чун вла­де. 

Да­ни­ло Јо­ва­но­вић, Бе­о­град